Nova Evropa
ОТМИЦА.
Говорџ, товори, само товори, смерним те слушам очима, црна нас већ тора не мори, над пустим летимо морима.
ШНалево вечер торп крвави,
А десно се даме пожари, —
где Ћемо стићи кад јутро заплави, куд нас пут води 2 — Не мари!
Тамо зар слободни ћемо поћи
где Ћемо од два плама један постати, и сред безброј звезда у ноћи
као близанци засјати 2
Кажи ми! — Ни сами не знамо, Ал' шта марџи, води ме онамо!,..
УТНОК!.
Proljeti moja burna,
o dane lefa umorhi, —
510 fešhe Drojiš Porabe! Vidiš li žaru srebrenu
na rubama mojim ranjavim? Wajdraži sveti pepeo
u fu sam žaru shblonila: mrfvoga mi srca mladjahnog, što negda ga u bezumlju
na panju sagoreh...
A sad u poboj duše mu реоат sav božji večer —d гоо UeĆ iri godine.
1 zato ulje se u Pandilu mom nihada ne Баз;
i zato nedeljom u crnmo so svečano oblačim,
lice Prijem
a oči gasim,
smerno pred olfarom spomen dižem,
i u molitui blagoj
darove nižem, —
а зретеојје зјате
redom себрат.
(iz гЂике »Ујебпаћа : зујатаба«, ргеусо 8. К.)
195