Nova Evropa

прошлости, или о прошлости по садашњости, — ја само предлажем методу сталног упоређивања оног што је било с оним што је сада, да би се отуда што више добило, и да би се суд повесничара изоштрио и хуманизовао,

Из свега овог нипошто не следује, да би историчар морао бити активан политичар, Али је свакако врло карактеристично за узајамно утицање историје на политику и политике на историју, за последњих сто година, да су у Централној и Југоисточној Европи историчари и историјски списи играли веома знатну улогу у припремању политичких догађаја. И тој би појави требало поклонити више пажње,

Поред психологије и свакидашњег додира са животом људи који долазе у обзир, има данас још и других ствари које мора знати писац историје, и савремене и прошле. Ту су пре свега страни језици, чије непознавање се ранијим повесничарима често љуто светило,., У будуће, мораће свакако историчари боље неговати своје филолошке и лингвистичке квалификације, да би могли дођи у везу са својим ужим колегама других народа, те на тај начин боље испунити свој прави задатак као тумачи и посредници, ма и на штету истицања нацијоналних предрасуда,

Има још један проблем који ми се чини изнад свега важан, а на који треба нарочиту пажњу да обрати савремени историчар: права историја није у томе, да се мери добро и зло све дотле док читалац не дође у сумњу којему ће се приволети царству, и да ли ће поћи за писцем или ће бити противу њега, него се њен задатак састоји у сталном напору да се не пропусти ништа што би било битно за схватање оба противничка гледишта. Неопростиви грех не лежи у пристрасности, коју пажљив читалац увек може да открије, те од које се може сачувати, него је у намерном изостављању, које врло лако може завести свакога осим стручњака. Одабирање је одувек било права уметност, а у наше дане оно поставља. тешке захтеве нашој моћи суђења и нашем поштењу, Тешкоћа је утолико већа, што — при свем одабирању и поређењу чињеница — ми не можемо своје суђење одлагати у недоглед, јер све чињенице никад не можемо имати на окупу, Али нам све чињенице нису увек ни потребне да бисмо ушли у душу ствари, из простог разлога што све чињенице нису важне, „Стално се дешава", каже Меколеј (у свом есеју „Историја"), „да један писац износи мање истине него други, само зато што износи више истинда",., Није сваки докуменат важан или занимљив само зато што није још објављен,,.

Из темеља измењене прилике створиле су нов тип писца историје —; човека који је проживео и сам многе догађаје о којима пише, и који је можда био у блиском додиру са понеким главним учесником у догађајима, али који допуњује

363