Nova Evropa
Овим наказним гестом хтио је паралисати утисак депеше цара Николе, и задовољити барона Гисла. Франц Јосиф му је само честитао јубилеј, као остали суверени, А први му је честитао јубиларну годину Адмирал француске флоте, која је у барској луци осванула првог јануара 1910; тај му је
мирал о поноћи у Тополичком Дворцу изручио поздрав. Па је Краљ Румунски послао депутацију, коју је предводио Предсједник Државног Савјета генерал Будистарну, главни командант румунске војске у рату 1877, који му је изручио Краљево честитање, Султан му је честитао по Великом Везиру Талат-паши, којега је довезла у барску луку једна турска ратна лађа.
Краљ Никола мислио је да за тај његов преступ неће нико знати, него да ће барон Гисл то саопштити само свом Суверену; а није сумњао у свог руског генерала Потапова, А одмах у подне за трпезом, у Гранд Хотелу, то је парадна тема иностраних новинара ! i
Ипак је слиједеће године 1911 прву посјету учинио у Петрограду, гдје га је цар Никола примио фамилијарно.
а је тек слиједеће године 1912 пошао у Беч, гдје га је Франц Јосиф нагрдио униформом Пуковника једне регименте,
"Што га је више Русија подизала, он се све више умиљавао Аустрији, као да је могао варати Беч! Истина, Макијавели је учио свога Суверена, да владаоци малих држава морају подржавати пријатељске односе са владаоцима виших сусједних, Али је краљ Никола био више пјесник него дипломат, Колико су његова пјесничка дјела одушевљавала Српски Народ, толико су Беч раздражавала против њега. Зар није доста била она његова здравица за краљевском трпезом у Биограду у којој је казао: „Отето-проклето".
Анексија Босне и Херцеговине све га је више бољела. Онје у „Пјеснику у Вили" између осталога рекао Аустрији :
Иш, из мога бјежи јата, Е ко да ми змију љуту Савила си око врата !
Ово није штампао, него је преко празног мјеста написао:
Ово ће се попунити,
Кад усахне ова рука,
Те када се Српски Народ Ослободи тешких мука,
И ово се његово пророчанство потпуно остварило са његовим симпатијама према Хрватима и Југословенству, што је наслиједио од свог претка владике Рада.
Др. Л. Томановић.
372