Nova Evropa
биспозн!, пе тоХе Јибозјамја да znatno povisi potrebne iznose za otplatu dugova, van ako bi se jednim naročitim zajmom za sanaciju i konsolidaciju našlo jedno opšte rešenje koje bi obuhvatilo sve ekonomsko-finansijske probleme, Jugoslavija, koju sa Francuskom vezuje nesamo iskreno prijateljstvo nego i odano savezništvo, mora svakako nastojati da se nadje platforma za uzajamni sporazum, koji bi vodio računa nesamo o finansijskokapitalističkim nego isto tako i o političko-državnim interesima obeju stranka,
Otkako je napisan prednji članak, počela je — maja meseca ove godine —, i dosad je već i završena rasprava o ovom predmetu pred Medjunarodnim Sudištem u Hagu, Rezultat još nije poznat, ali se zna da će presuda imati samo značaj deklaratorni a ne kondemnatorni, To je dakako jedan momenat koji menja sliku čitave stvari, a za koji se saznalo tek pred sam početak rasprave (po izveštaju »Frankfurter Zeitung« iz Amsterdama): 19. aprila 1928 prihvaćena je kompromisna formula o tome, da se ima doneti načelna odluka, da li je Jugoslovenska Vlada ovlaštena da, kao i dosada, vrši plačanja u francuskim francima, ili je dužna da vrši zajmovnu službu u zlatu; u tom slučaju, na koji se način imade ustanoviti vrednost zlatnoča franka, Uglavljeno je, osim toga, da će Jugoslovenska Vlada, bude li rešenje suda ispalo u njenu korist, ispitati mogućnost plaćanja u većem obimu nego što ih je dosada vršila; u protivnom slučaju, da se ima tražiti način plaćanja koji bi uvažio platežnu sposobnost Kraljevine SHS. Prema dogovoru, imaju se delegati jedne i druge strane najdalje za tri meseca nakon presude sporazumeti; ne dodje li do nagodbe, imaće osudu doneti izborni sud, čiji će članovi biti imenovani najdalje za dva meseca od samih interesenata. A za slučaj da ne dodje do sporazuma u pogledu izbora izabranika, imenovaće ih sam Predsednik Haškog Suda,
Dr, Hugo Holzmann.
Novi petogodišnji privredni plan Sovjetske Rusije.
Zemaljska Konferencija Komunističke Stranke primila je 24, aprila tekuće godine nov projekat takozvanog »perspektivnog8« privrednog plana na pet godina (1928—1933), Javno mnjenje u inostranstvu poklanja ovoj činjenici veliku pažnju, kao što je i sasvim razumljivo, Imamo pred sobom pojavu tako ogromnog svetskog značaja kao što je moderna Rusija, pa ne možemo a da se ne interesujemo procesima koji se dešavaju u toj zemlji, koji su svakako od istorijskog značaja, Svaki petogodišnji privredni plan sovjetskog narodnog gospodarstva javlja se kao istorijska etapa u kojoj se ogledaju rezultati ekonomske politike
383