Nova Evropa

оживео, читав низ спомоћних знаности, те дозвао у помоћ стручњаке са подручја сасвим неочекиваних, није дабогме завршен још ни данас; али непрегледне и разноврсне збирке државних хартија и дипломатских докумената, скупштинских и других аката, које сада красе полице наших великих књижница, сведоче да је пијонирски посао извршен, и да ће главни задатак Двадесетог Века бити у томе, да заодене сухе кости свежим месом и да у све удахне новог живота. Пре седамдесет година, за углед који су тада уживали званични кругови, значило је већ као веома велик уступак отварање архива Шеснајстог, Седамнајстог, и Осамнајстог Века: допустило се да процуре тајне Филипа II, Карла П, Лудвика ХЕМ, па чак и Фридриха Великог или Јосифа [; али је строга забрана почивала још увек над перијодом који је одговарао, отприлике, добу задњих трију генерација. Доцније се је овај размак времена све више сужавао; а у првој половици Деветнајстог Века одомаћила се већ сасвим и навика објављивања такозване „Плаве књиге", и сличних публикација, Ове су спочетка, наравно, грешиле више у прећуткивању него у претеривању, и нема сумње да су често објављиване с истом намером с којом тераоци саоница понекад бацају за собом хлеб курјацима који јуре за њима. Али је мало по мало индискреција прокрчила себи пут иу ове много скриване збирке; један овакав чувени рани пример је, например, објављивање извештаја британског Амбасадора у Петрограду, Сер Хамилтона Семура, са поверљивим предлозима цара Николе за предузимање заједничке руско-британске акције у Источном Питању. Сензација коју су изазвали ови документи била је важним фактором при стварању неповерења на британској страни противу Русије, у време Кримскога Рата... За педесетак година после тога, навика објављивања ширила се све више, и штампа, са свим својим слабим странама, постајала је главним слагалиштем обавештења каква би у сва ранија времена била неприступачна јавности, Дошли су нови нараштаји, мање ћутљиви и дискретни, и док је сваком годином штампа све јасније казивала своја мишљења и све безобзирније откривала тајне недавне прошлости, почело се с открићима и с помоћу биографија, мемоара, и писама, у толикој мери, да се данас објављују, поред „дела“, и „животи“ сваког јавног радника, чак и другоразредне или трећоразредне вредности, и то често у две свеске или и у више свезака. Револуција која се збила у комуникацијама, као и у техничком умножавању аката и писама, у доба јефтиног путовања и добрих путева, аутомобила и телефона, и машине за писање (уз коју не треба заборавити хартију за копирање |), може се узети подједнако и као узрок и као последица овог и брзог и тријумфалног успеха објављивања, — публицитета. К томе још придолазе научни методи

358