Nova Evropa

очекивана помоћ извана. У први мах изненађен посјетилац чудом ће се питати, је ли то збиља мјесто краљевског Нина и некад сјајне римске колоније!,.. Ипак, ако је и нестало сјаја и среће бољих дана, Нин нам је мио и у скромности свога данашњега живота, јер све уоколо јасно говори да се налазимо на историјском тлу.

На дугуљастим брежуљцима около Нина неколико умјетних хумака (Ештпин) подсјећају на предримску културу старих Илира, који су над гробовима својих одличних људи дизали споменике од земље. Такав Ешишиз из илирских времена је ваљда и брежуљак Св. Николе у Прахуљама, на којем су Хрвати у раном Средњем Вијеку градили још данас сачувану црквицу. Носиоци цивилизације задњих предримских раздобља, т. зв, халштатске и латенске културе, бијаху и у Сјеверној Далмацији с Илирима измијешани Келти. Њихова велика некропола простире се источно од Нина, у виноградима, и дала је из својих припросто танким плочама састављених гробова многобројне предмете задарском археолошком Музеју св. Доната. Нас нарочито занимају неки од ових брончаних предмета, као фибуле и уресне плочице кајиша, с обзиром на урезану орнаментику, која се сродна понавља у старохрватској умјетности, и још данас са сличним мотивима на објектима народног умјетничког обрта, показујући жилаву снагу и непромјењиви карактер сеоске умјетности, која има свој први извор у самој земљи. Судећи по овим богатим келто-илирским гробовима, Нин је морао и у предримско доба бити важним средиштем у Сјеверној Далмацији, које је — како то доказују неки налази грчких ваза — подржавало трговачке везе и с Грцима, можда преко грчких колонија на далматинским отоцима (особито преко Виса).

Своје благостање сачувало је мјесто и када је постало римском колонијом Аепопа. Малена сигурна лука, која се је могла лако бранити противу гусара, била је као створена за пловидбу у римско доба. Опет нам налази у гробовима боље него икоји други споменик говоре о богатству Еноне, особито у првом вијеку по Христу. Едикуле, велики жртвеници, ступови и ваљкасти „ципи", са карактеристичном шешарком, који су у нинској некрополи украсили гробове бољих обитељи, про“ пали су већим дијелом; али је остала садржина подземних каменица: златни и сребрни у гроб положени накит, тоалетни предмети од слонове кости, мједени кипићи, велики број глинених свјетиљака, и у првом реду прекрасна римска из далеких центара импортирана стакларија, данас највећи понос задарског Музеја, Из римских времена врло је мало остало над земљом. Тик до Доњих Врата виде се, с јужне стране у градском бедему, пар редова правилно отесаних балвана из раног Августова Доба, и отвор вратију римске колоније, Копањем би се

16