Nova Evropa

Белешке, | | Мештровићев „Гргур“ на Перистилу,

Мештровићев „Гргур Нински“, који је израђен у уметникову атељеру у Загребу у току година 1926/7, а изливен у бронзи у ливници загребачке Уметничке Академије у току године 1928 и почетком 1929, пренесен је — у деловима железницом у Сплит у мају 1929. На Перистилу га је чекао готов привремени постаменат од армиранога бетона („Ново Доба“ од 5. јуна 1929), Монтери из Загреба стигли су одмах затим и почели са радњама, око подизања и спајања појединих делова, тако да је до 13, јуна подигнут на пиједестал доњи део трупа, а за подизање осталих делова постављена је арматура („Ново Доба" од 13, јуна), Сутрадан под вечер био је постављен и последњи комад Споменика („Ново Доба" од 15, јуна), а затим су поравнане црте између појединих одломака и завршен је рад око подножја, које је обложено слојем лепога камена, Тако сад Споменик чека на откриће — што има да буде у присуству Њ. В, Краља, који је прихватио позив Општинског Управитељства, — те је један „Непристрани посматрач“ могао вршити своја „проматрања на Перистилу“, у вези са постављањем „Гргура“, већ „Пред готовим чином“ (види „Ново Доба“ од 18, јуна).

Grgur Novaku i gSlagoljica.

U okviru diskusije vodjene oko postavljanja Meštrovićeva »Grgura« na Peristilu, objavljeno je — u splitskom »Novo Doba« — i nekoliko članaka o Grguru Ninskom i glagoljici, koje hoćemo da zabeležimo. U broju od 31. maja napisao je prol. Dr. Jakša Herceg članak »Još jedan glas o smešfanju Grgura Ninskoga«, na koji se osvrnuo »Jedan župnik glagoljaš« u broju od 13. juna, Nato je odgovorio Dr, Herceg, u broju od 15, juna. A na ovu diskusiju u diskusiji osvrnuo se opet, u broju od 22, juna, Dr. Bervaldi, |

U vezi sa člankom Don Егтапа [уапшбеујба u ovom broju, da spomenemo, da je G. Ivanišević o istom predmetu već pisao jednom u »Novoj Evropi« {u broju od 11, marta 1923),

Ne možemo a da ovde ne spomenemo — јако гје и пероsrednoj vezi sa glavnim predmetom ove sveske — lepo delo češkog učenjaka Dvornika o Slovenima pod Vizantijom i Rimom u IX veku (»Les Slaves — Byzance et Rome au IX sičcle«) što ga je pre tri godine {1926) izdao Institut za Slovenske Studije u Parizu, kao svoju IV. knjigu, U njemu je iscrpno prikazan rad slovenskih apostolA Ćirila i Metodija; pa se na poslednjoj stranici s pohvalom spominje i Grgur Ninski,

64