Nova Evropa
Аепопа није никад у римско доба била пентром које важније политичке управе; него је Нин био једини од угледнијих приморских градова Далмације који су Хрвати потпуно освојили и у којем су се настанили, Недалеко од византијског Задра, имао је Нин за Хрвате велику стратегијску важност: његова лука у заштићену заливу давала им је могућност почетка и развитка трговине на мору. У Нину су се — како повијест УШ и раног [Х вијека показује — отворила врата кроз која је далматинска Хрватска примила уплив Запада у погледу вјере и просвјете, Није се дакле чудити да баш у Нину налазимо најстарије трагове и споменике старохрватске културе,
ве до године 1746 била је у Нину, у посебној капелици Столне Цркве, крстионица свећеника Ивана, чији натпис спомиње кнеза Вишеслава, првог познатог нам хрватског владара. Ваљда је Пресбитер Иван франачки мисијонар, који је покрстио Хрвате у доба владања кнеза Вишеслава и уредио црквене прилике у односу с патријархатом у Аквилеји. Стилистички и епиграфски датира се овај ванредно важни споменик у задње деценије УШ стољећа, Каменица је служила за крштење уроњивањем, те је била постављена тик до цркве, у посебној Св. Ивану посвећеној капелици, која је као готово сви баптистерији имала централну основу. Пропала је, не зна се када, и првобитна црква и крстионица, али је спасена мраморна каменица, и од турске навале и од великог пожара 1646. Када се је Нин, послије Кандијског Рата, поправио, била је положена у капелици до обновљене цркве; а 1746, пригодом преинаке ове капелице, би послана — без икаква права — у Млетке, Први је Кукуљевић упозорио на важност овог драгопјеног споменика, који се сада налази у лапидарију музеја Согтет на Еопдасо дез Тигећ. (У првим, без успјеха прекинутим, преговорима с Италијом око уређивања умјетничког и историјског блага с једне и с друге стране, поставили смо захтјев да нам се овај најстарији народни споменик поврати, као компензација за оне које су за вријеме окупације Талијани однијели из Сјеверне Далмације, из Нина, Шибеника, Виса, ит, д.. Надлежни фактори код нас морали би се мало енергичније заузети да дође до остварења ове наше народне тежње.)
Нин је сачувао и најстарији хрватски грађевни споменик, малену али драгоцјену капелицу Св. Крижа. Скромне су јој димензије, техника зидања врло слаба, једини спољни урес је надвратник са дворедним фризом, у слогу ране плетерне пластике, и с натписом хрватског жупана Годешава (Годеслава), који је ову капелицу дао саградити (око 800). Колико разлике између великог (у реконструкцији потпуно сигурног) римског храма, са савршено .израђеним ступовљем, са богатим релијефом на вијенцу, у забату, и некад изнутра обложена шареним мраморним плочама, и малене, никако од архитекта већ
18