Nova Evropa

početkom 19. veka govori ruskom Caru o potrebi ujedinjenja svih Južnih Slovena.

Tim široko unitarističkim shvatanjem posvedočili su Bosanci i Hercegfovci svoju rasnu пагодпјаски зпаби. Џ бази Aneksije, svakome je postalo jasno da je bosansko pitanje ključ celog jugoslovenskog problema, i da se rešava samo s njime zajedno. To široko shvatanje, bar srpsko, imali su već stari ustanici,

To iredentističko raspoloženje osećalo se i posle Oslobodjenja i Ujedinjenja, Od svih pokrajina u našoj Narodnoj Skupštini, sigurno je Bosna istupala sa najmanje egojizma, Zabrinuta za Srpstvo, odnosno za Hrvatstvo, ona je najmanje tražila za sebe, I tu dolazimo opet do jednog bosanskog paradoksa. U svakome uglu naći ćete grupu Bosanaca i Hercegovaca koji se žale da im država posvećuje malo pažnje, dok se oni sami još uvek snebivaju da to i zahtevaju sa dovoljno energije i sloge. U tome se vidi, da se Bosna i Hercegovina poslednja oslobodila, i da još, u masama bar, dobro ne shvata demokratiju, koja znači slobodnu utakmicu bratskih snaga, a ne milost,

Samo, značilo bi odveć idealisati Bosanca i Hercedovca kad bi se prećutao i onaj tip njegovih vodja koji, uplašen za srpstvo ili hrvatstvo, snebiva se zastupati lokalne potrebe svoga kraja ali ume da obešteti sebe lično. To je protivni pol od onih ponosnih asketa i junaka kakvi su bili Kočić, Radulović, fra Jukić, i stotine drugih,

Bosna i Hercegovina daju danas državi svoje najvažnije produkte: duvan, metale, so, i svoje šumsko blago, koje iznosi 39% celokupne površine. Da ne govorimo o živoj narodnoj snazi koja se razleva po severu i jugu države, i čija je lizička i moralna strana od najvećih, Jedno mirno, odano, i dosta zdravo stanovništvo, čiji je kriminal medju najmanjim u državi. A šta prima od države? Posle oslobodjenja kmetova, koje je došlo sa opštim oslobodjenjem, sve što je učinila država za Bosnu i Hercegovinu sasvim je nesrazmerno, Nigde danas nisu škole redje, niBde na privatnu inicijativu ostavljen toliki teret паrodnog prosvećivanja, Nepismenost najveća, Organizatorski napori Prosvete, Napretka, i Gajreta, srećne su pojave, za primer i drugima, ali su u Bosni znak i nevolje koliko i poduzetnosti, Finansijska politika Bosnu je najviše zapustila, a saobraćajna isto tako, I neobično će biti pogledati mapu Jugoslavije doklegod kroz ovu središnju oblast nesamo države nego i naroda ne prolazi nijedna glavna arterija saobraćaja, koja bi vezala Panoniju i Prestonicu s morem, Poslovična fraza, da su Bosna i Hercegovina pasivne zemlje na teretu države pokazuje se sada već kao leteća neistina, i pored svega onoga što one daju zajednici; dok pasivnost hercegovačke oblasti dolazi usled monopola, te već tim nameće državi jednu veću obavezu.

144