Nova Evropa

потребама ма се ослањало и на Аграрну Банку; али се систематским радом у том правцу даје за кратко време много тога урадити. Само ако се озбиљно ради, иако се има пред очима здрав задружни покрет. Ослањајући се на задругарство, Аграрна Банка се не би упуштала у рискантне послове индивидуалног кредита. За индивидуални краткорочни кредит потребан је знатан апарат, па кад би Аграрна Банка тежиште свога рада бацила на индивидуални кредит, у сваком већем срезу морала би имати своју филијалу ; јер сељак, ако нема контроле, тешко да ће повратити доспели дуг, па ма продао и приход своје жетве, Из централе, па и из већих филијала, немогуће је ту контролу водити. Аграрна Банка, кад би се посветила искључиво задружном кредиту, могла би за пар година да препороди наше задругарство; особито продуктивно задругарство, које данас — осим у Словенији — нема никакова финансијског ослона,

Држимо да се Аграрна Банка не би имала бавити ни хипотекарним кредитима. Тај би кредит требало уредити на децентралистичкој бази, како га има Аустрија, Немачка, Швајцарска, и многе друге државе, Оснивањем посебних установа за хипотекарни сељачки кредит створила би се основа за давање дугорочних зајмова, било да се из њих врше инвестиције било да се регулишу већ постојећи дугови. А погодним мерама могла би се створити и база, да ти хипотекарни институти мегу пласирати своје облигације, Законском стабилизацијом динара могло би се и усамој земљи припремити терен за једно таково тржиште, Аграрна Банка, Хипотекарна Банка, Поштанска Штедиовица, и Народна Банка, могле би знатно допринети да се оваке хипотекарне облигације сукцесивно све више и више пласирају. Тако су аустријски покрајински хипотекарни заводи, да и не говоримо о немачким, успели да знатне износе својих облигација пласирају и у иноземство.

Ако Аграрна Банка буде добро вођена, и ако узме себи онај делокруг који може обухватити, она може донети знатне користи нашој пољопривреди. Притом мора, наравно, подједнако водити рачуна о потребама свих крајева. Криво је мишљење, да наши западни крајеви не требају аграрног кредита; баш зато што су напреднији, требају га у већој мери! И што је главно, код њих ће такав кредит бити продуктиван, док ће у другим крајевима који су заостали бити претежно конзумптиван. Ако пак Аграрна Банка буде повукла себи делокруг већи него што га може повољно да свлада, и ако не буде водила рачуна подједнако о потребама свих крајева наше државе, онда она неће испунити очекивања која се у њу полажу, него ће бити извором нових неприлика и недаћа. Ми јој стога желимо искрено да нађе прави пут.

Др. Иво Белин.

160