Nova Evropa

чија се делатност и не може узети за базу у просуђивању оваких питања, Претпостављамо дакле, да ће ускоро висина државне одштете нашој обалној пловидби бити сведена на праву меру, т. ј. да та одштета неће — као за ранијих партизанских влада — бити златним мајданом за спекуланте, или за поједине скупине људи који су умели да без ризика, са осигураним добитком, воде своје подузеће, искоришћујући у исто доба свој персонал до крајње границе могућности, И с том претпоставком прелазимо на питање субвенцијонирања поморског бродарства и уопће и код нас, да бисмо показали колико је нестручна, иначе можда добронамерна, критика. „Народног Благостања“, те да бисмо тако упутили наше читаоце у ова питања, за све нас данас од толиког значаја.

Пита се, пре свега, у чему је прави смисао и сврха субвенцијонирања бродарства, и како је до њега дошлог Почетак бродарства обележен је моментом личне својине појединих помораца. Поморац је имао свој мали брод, а био је у исто доба и трговац, Он се је сам бринуо за налажење терета; заправо, сам је био власник терета, који је товарен у једном месту да буде продат у другоме. Брод је дакле путовао без унапред одређена циља, без установљена трајања путовања: возни ред одређиван је према изгледима добитка, т.ј. путовало. се онамо где се је мислило, или знало, да ће се становита врста робе најуносније продати, Касније, када се бродарство (на једра) развило до велике висине, видимо већ да настаје потреба тачно унапред одређених путовања (са познатим циљем и одређеним временом трајања), нарочито када је власништво брода са појединачних власника прешло на већа, бродарска друштва (прво заједнице, а затим деоничка друштва), те када власници бродова нису више били и власници робе, Поморски транспорти постају тако индустрија за себе. Такова унапред одређена путовања називамо линијским путовањем, која могу наравно да издрже само већа друштва, јер су скопчана често уз ризик да брод отпутује празан, или са мање терета, с обзиром нато што је везан за одређени дан одласка, па не може да чека као брод слободне. пловидбе (енглески „трамп"“), који путује када дође до робе и иде путем којим иде роба. Са развитком модерног паробродарства, транспорти на мору су се у толикој мери усавршили и интензивирали, да је данас већ и заборављено време када је роба била истодобно власништво господара брода, или када је „протекцијонизмом“ („Кромвелова повеља") становита роба ana резервисана становитој застави, Поморски транспорти постали су интернацијоналном индустријом; бродовласници, односно паробродарска друштва, нуде своја транспортна средства роби свих држава, па светска расположива.

215