Nova Evropa

Кина има реч.

(Посланство Ченг Ченг-ај

Проклети они који љубе своју отаџбвну !.,. Човјечанство је једно, и ознаке источњака, западњака, јужњака, и сјеверњака, не могу успјети да га раскину...

Ченг Ченг: „Моја Мајка“.

Кад се већ води дискусија о сукобу Истока и Запада, онда је свакако Кина једна од оних који имају понајприје да говоре, и понајвише да кажу.

За нас је Кина била одувијек тајанствени мистериј, Први Кинез који је прошао мимо нас, био је малени и изнурени продавач папирнатих, порцуланских, и бјелокосних фетиша и уреса; на њега смо и ми бацали свој тобоже заморени поглед тобоже блазираних западњака — са Балкана. Тако Кину у нашим погледима још увијек (осим неколико зачараних имена) представљају, углавном, личност и фигуре овог вјечитог путника, Ахасвера, који се стално креће и путује, са својим одрпаним куфером у руци, и који нам са напола самилосним а напола забленутим осмјехом на устима пружа своје хијероманске листиће, да из њих читамо судбину живота. Па, коначно, све што ми и можемо данас да мислимо о ономе народу, то је, да је он још увијек експлоатисани зелот западних интрига, док целокупна његова стољетна традиција, са читавом оном рафинираношћу његове културе, оставља на нас импресију далеке удаљености и необјашњеног неспоразума.

Али, приближује се вријеме, очигледно, да и Кина дође на дневни ред, да се и њена ријеч чује, и код нас на Балкану. И зато један сусрет са Кинезом — који при том није Кинез "са хијероманским листићима и са мистеријозним ковчежићем носи у себи више него обично задовољење радозналости или добро интујиране и пикантно погођене новинарске репортаже.

Јон прије него што ћу се лично срести са Г. Ченг Ченг-ом, ја сам по свим излозима париских књижара виђао његову књигу, која —- кроз све ово посљедње вријеме књижевних сензација — још увијек свраћа на себе позорност незасићених гурмана овог духовно још увијек вјечно будног и неисцрпног града. „Сћепб Тећепв“, што у преводу значи „цвјетни успјех“, јесте у свакоме случају питорескна фигура једног типичног Кинеза, који — по кољену своје мајке — потјече из славне китајске породице Лао-Цеа („Гао-Тхе"), а који се, лично, већ петнаест година скита по свим познатим и непознатим кутовима старе Европе. Син једне пропале буржуј-

200