Nova Evropa

Данашњи режим у Матици изаслао је своје поверенике и агенте по народу да продају Споменицу, Али, „с обзиром на високу цену ових књига", растурање иде тешко, па се Споменица даје на отплату, — као шиваће машине, Али, и „убирање отплата иде тешко, тако да на дугу и данас још имамо своту од Дин 330,110, —" (и за „Летопис“ Дин 520,464)! А. првих шест страница „Рада и именика“ пуна су имена (умало не рекосмо „стипендиста“ !) — часника и чиновника, чланова разних одбора и почасних чланова, међу којима само Уредништво „Летописа“ има, поред уредника, још три „стручна референта"! Ето, то је модерна Матица, са својим доронамерним друштвом, код којег се не зна ко је „заслужан“ из почасти а ко зна награду, И гле, браћа Срби и Југословени неће да помажу чиста срца „културно-просветне тежње" оваке Матице, па се на све стране врбују друштва и општине, а поједини „добротвори“ уписују се за чланове Матице само кад је у изгледу каква бурна скупштина, да јој донесу „своје знање, и саветовањем је подигну на што већу висину“ !,,. И кад онда, са свом бригом и свим респектом за саму Матицу, јавно запитате: „С којим правом се тражи помоћ за збрку и маглу, зашто народ да отплаћује један велик, туђ, неодговоран, и расипнички дуг“ —, данашњи властодршци у Матици кажу: „Матица, то сам ја!" и поступају и ту модерно — : туже вас суду, и траже одштету у Дин 55.000. — ! Зато што се критиком Матици —- наноси материјална штета ! Док стварно, видимо ко троши на прославе и споменице милијон-и-пб динара, иако (код ранијих управа) констатује „недостатак равнотеже између програма и рада, с једне, и финансијских моћи Матичиних, с друге стране"; и то, троши конфузно, надувено, расипнички, без правог рачуна. Изволите,

господо, сад ви одговарајте; ту је суд, пред народом, ту тужите,,,

ж

Међутим, све то не би било тако трагично и безутешно,

и ми бисмо лично прешли лако преко увреда и тужаба, па бисмо преболели и ову Споменицу и овај режим у Матици, да нема нечег што је много жалосније и што нас много више баца у бригу, Ко прочита и проучи стогодишњу историју Матице Српске, и поименце „Летописа“, добиће као главну импресију : сто година лутања! За сто година била је Матица, и остала, без одређене иницијативе у књижевно-културном погледу, без слободе и јасноће гледања на свет и на ствари, скровиште полутана и дилетаната (нарочито из наставничких зборова новосадске и карловачке гимназије), везана и спутана на сваком кораку; па је чак, често, ишла и против напретка, или — у најбољем случају — стизала тек са закашњењем на

255