Nova Evropa

voditi na talijanski — bio »oduševljen fašist« i »stub domovine«l.. Suviše nam je još živo u pameti austro-madžarska vladavina, i nama i svima naslednicima bivše Austro-Ugarske, a da bismo se i za čas dali zavarati rečima poručenih svedok4 u parnicama protivu »veleizdajnika« 1 iredente, Pa se pitamo: čemu sve to treba Musoliniju i današnjoj zvaničnoj Italiji, kad su morali biti unapred sigurni kako će se tumačiti u kulturnom svetu ovako držanje i ovakav postupak, Nesamo socijalistička i levičarska svetska štampa {vidi, naprimer »Arbeiter-Zeitung«, »Vorwarts«, »L Humanitć«), nego i umereno demokratska (»Vossische Zeitung«, »Tagespost«, »Pravo Lidu«), i neutralna (»Frankfurter Zeitung«, »Prager Presse«, »Manchester Guardian«), i cela internacijonalna javnost, osudili su jednodušno isto toliko samo delo koliko njegovo obrazlaganje sa nadležnog mesta, »Frankfurter-Zeitung«, naprimer, izveštavajući o »ispravku« koji mu je uputio italijanski Generalni Konzulat (poznata okružnica povodom protesta u Jugoslaviji), kaže (27, oktobra 1929): » Talijani ovim objašnjenjem svakako hoće, da samu presudu, i grozan način njena izvršenja pucanjem u ledja, opravdaju kao potpuno zasluženu kaznu«; a u broju zatim {od 18, oktobra) donosi članak »Kuršumi u ledja«, čiji završetak teško da će goditi priredjivačima procesa u Pulji, ma koji ih motiv na to naterao: »Kuršumi u ledja iz Pulje prodreće kao usijano gvoždje u dušu svakoga ko još ima smisla za dostojanstvo čoveka, za pravo čoveka, i za moralnu osnovu našeda društva. Pitanje se samo nameće: da li sud u Pulji nije hteo ili nije smeo, pri izvršenju smrtne kazne, da pogleda u oči Vladimira Gortana? A iza ovog pitanja krije se još crnji strah, — nisu li kuršumi iz Pulje pogodili, kroz ledja jednog bednog čoveka, lice cele Evrope!..,.«

Ali, na stranu svetska javnost i medjunarodni osećaj za pravdu, — neka (о 6. Musolini i njegov režim obračunaju s Evropom i Zapadom uopšte, Radi se o našim medjusobnim odnosima, o opstanku i životu dvaju suseda jednog pored drugog.

Mi smo se, u toku ovih deset godina, češće bavili odnosima izmedju nas i naših sused4, i poimence odnosima izmedju naše dve susedne države, Jugoslavije i Italije; pa smo više puta, čak i sa fašističke talijanske strane, dobili priznanje, da smo širokogrudi, i da gledamo na stvari, koliko god je mogućno, пештајпо, Dokazali smo to, uostalom, i time što smo izdavali čitave brojeve »Nove Evrope« o današnjoj Italiji sa prilozima i obaveštenjima iz pera prvaka i pristaša sadašnjeg režima u Italiji. Na drugoj strani, »Nova Evropa« je oduvek i kod kuće, bez obzira na popularnost medju masama, i ponekad u kritične momente, pobijala agresivni nacijonalizam u vlastitoj sredini, pa baš vodila borbu — perom — i protivu iste Orjune, koju sada optužuje zvanična Italija, samo s tom razlikom što ta

290