Nova Evropa

енергију за погон и освјетљење у 627 јужноамеричких опћина, па се та експанзија и даље наставља. — Интернацијонална Телефонска и Телеграфска Корпорација („ШтетпаНопа! Тејерћопе апа Тејебтарћ Сотрапу"), радећи на свом специјалном пољу, такођер је пошла овим путем у Јужној Америци, па је с временом купила сва подузећа до којих је могла доћи, тако да та корпорација посједује данас 200.000 телефона само у Аргентини, Од године 1926, продрла је у Уругвај, купивши тамо два телефонска друштва; затим је преузела аргентински телефонски монопол, и главно чиленско телефонско друштво, као и доминирајуће телефонско друштво у Бразилији, Актива споменуте корпорације износи на неких 400 милијона долара.

Ово продирање на нова тржишта необично подиже потражњу и тражи појачање продукције. У околности, да се више од половине електричног уређаја на свијету фабрикује у Сједињеним Државама (главни продуneHTH; „General Electric Co,“, a „Westinghouse Electric Co,“), лежи тајна великог успјеха америчког капитала, односно могућности успјешне конкуренције и све веће експанзије тих големих свјетских индустрија, Капитали којима располажу те велике фирме пењу се на десетке милијарда динара; тако, напримјер, Морганова „Мабата-Нидзоп Ромег Согротаноп", која је недавно прогутала два велика подузећа (,56. Гамгепсе Securities Co,' a „ЕгопШет СогрогаНоп“), па сада држи у рукама више од 80%0 продукције електричне енергије у држави Њујорк, располаже капиталом од 450 милијона долара. То подузеће представља највеће подузеће своје врсте на свијету. Толиким капацитетом још никад није располагала једна сама фирма, тако да је тај најновији подвиг Морганове групе изазвао протесте и кампању, па се очекује да ће ствар доћи и пред парламенат, у циљу да се неке водне снаге ставе под јавну управу („од народа за народ и државу“, како рече Предсједник савезне републике Њујорк). Али кад се узме у обзир, да државну политику Сједињених Држава воде углавном разни Моргани, Леби (Сип-Гоеђај, и Ђанини, односно њихови људи, мало се има очекивати од протеста добронамјерних људи, па били они и гувернери, Морганови људи, као напримјер банкар Сћатјев (С. Пахез, постају амбасадори, да уз државне афере врше и врло крупне новчане, петролејске, и електричне послове, у којима кућа Ј,. Р, Мотбап 4 Со, има итекаквог интереса.

коро сви амерички стручњаци, који су се у посљедње доба прочули у вези са питањем репарација (Хоцпб, Палез), директори су или предсједници по неколико Морганових великих корпорација, и њихови репарацијони планови имају пословну позадину. Да би се заташкала јавна критика ради „куповања државе“ од стране неколицине богаташа, велика индустрија и

345