Nova Evropa

Демократизам се дакле не састоји у самом "парламентаризму. А опет, британски је парламентаризам чувар демократизма, јер се до тога демократизма дошло постепеном и дугом борбом сталежа за једнака права сваког грађанина. Зато се у тој земљи и не би могао замислити демократизам без парламентаризма. Али се не може по томе устврдити, да је и у свим земљама гдје је постојао парламентаризам владао и демократизам. Постојало је само једно увјерење стечено дугим искуством, а то је, да су демократска начела нашла најбољу заштиту и доспјела до највећег развитка у државама уставног парламентаризма.

Требало би се стога пропитати за суштину демократизма. Влада је то пука. Када би се то схватило и провело буквално, дошло би се до најнесноснијег метежа. Влада пука постоји ондје гдје се управља друштвом и државом на тај начин да су интереси цјелокупности једини одлучни чинилац за сваки законодавни и управни рад при извођењу државне политике. Добробит цјеловитости тражи, да се пожуримо на висока и мучна пењања, која воде сигурно опћем напретку. А како је колективност психолошка творевина, док у ствари постоје само појединци у скупности повезани, то је државна власт дужна да пронађе средства и начине како ће се свакоме појединцу омогућити стварање најпотпунијег материјалног и личног обезбјеђења. То се може постићи, ако се организује и спроведе искоришћење човјекове снаге у раду и стварању до највеће могуће напетости, а да се не повриједи интегритет његова тијела, и да се не доведе до малаксалости његов живчани систем. Након силних искустава што их је свијет имао, намеће нам се непрестано мишљење, да се оваква организација свијета у земљи, у држави, у граду и на селу, може извести једино од једне сигурне и непоколебљиве власти збијене у рукама највећих духовних прегалаца. Зато се и не може говорити о неком материјалном обезбјеђењу прије него што се призна и оживотвори супремација духовно јачих. Истодобно мора се рећи, да прави демократизам мора тежити затим да се сва духовна стварања у земљи сведу у канале изграђене за оплођење материјалног богатства земље.

Неће бити препорни покушаји и настојања једног Мусолинија у Италији, или Стаљина у Русији, који траже методе како би све људске снаге употребили и поставили на њихова права мјеста, и како би све имало служити несамо томе настојању него и како би се све ставило у службу оних политичких циљева о којима се мисли, или о којима се стекло увјерење, да сигурно воде добростању људства. Ако се мисли да би ту могло бити заблуда, тада су те заблуде сигурно у методама, а не у постављеноме циљу. Свакако човјек,

166