Nova Evropa

Jevreja (Mar-Saul, ı Mar-Joseph), koji su bili u kraljevoj sviti. Ovi Jevreji ponude da pismo predadu kralju Gebalima, koji bi da poslao Jevrejima u Ugarsku, a ovi ša uputili »Rus«-u, s time da se dalje pošlje »Bulgar«-u, i najzad preda hazarskom Kralju. Hazdaj dodaje, kako su mu ova dva Jevrejina kazala, da je, na šest godin4 ranije, Jedan učen ali slep Jevrejin, Mar-Amram, došao {valjda u zemlju Gebalima?) i rekao da je on od hazarske zemlje, gde je bio u milosti na dvoru, Čuvši ovo, Hazdaj je odmah poslao glasonoše da traže slepog Jevrejina {ne kaže se dde), ali ga ovi nisu mogli pronaći, Na koji je način najzad Hazdaj poslao pismo, to se ne zna; ali u svome odgovoru, kralj Josif spominje da mu je.ono stiglo posredstvom jednog Jevrejina iz Nemačke {Isaac ben Elieser). U tom svom pismu, Hazđaj, veličajući Andaluziju i Kalifa, govori o raznim stranim kraljeima koji su slali svoja poslanstva u Kordovu, sa bogatim darovima .za Kalifa, tražeći njegovu milost i zaštitu; nabrajajući ih, kaže da su to bili »Kralj Aškenaza, i Kralj Gebalima, koji su Sloveni (al saklab)}, i Kralj od Konstantinije, i drugi kraЦеу1«, Razno se tumačilo, ko bi mogao bit: Kralj Gebalima, dok je očevidno da je kralj Aškenaza bio Oton I njeSovo poslanstvo bilo Je u Kordovi izmedju 956 i 959 —, ı da je kralj od Konstantinije bio ili vizantijski Car, Konstantin Porfirogenit, ili Romanos — čija su poslanstva bila u Kordovi četrdesetih i pedesetih godina X stoleća, U jevrejskom tekstu, koji nam je protumačio Livin {G. Leveen, Jedan. od biblijotekara Britanskog Muzeja), stoji jasno da su Nemački Kralj i Kralj Gebalima d v e ličnosti, Reč »Gebalim« može se protumačiti da znači »planinci« [od arapskog G e bal, pl, Geb ali, sa jevrejskim nastavkom »m«}, a budući Hazdaj izrečno kaže da su oni bili Sloveni, to su se neki naučnici trudili da pronadju ko bi bili ti planinski Sloveni, pa neki misle da su oni bili Poljaci sa Karpata, a druši kažu da je samo sloveriska zemlja sa izlazom na more mogla poslati izaslanike u Andaluziju. Koliko se dosad moglo utvrditi, Hrvatska bi bila jedina takva slovenska zemlja. Iz toga, a uzimajući da i »Chorwati«, znači »planinci«, neki su naučenjaci — medju njima i Harkavi (A. Harkavy) — zaključili, da је to poslanstvo došlo od hrvatskog Kralja. Mažuranić i njeđovi sledbenici usvojili su naravno ovo rešenje, pa oni naglašuju kako je početkom X veka Hrvatska bila snažna država pod kraljem Tomislavom; da je, po kazivanju Konstantina Porfirogenita, ona imala vojsku od 100.000 pešaka i 60.000 konjanika, i uz to 180 brodova, od kojih su 80 imali posadu od 40 ljudi po brodu. Kralj Tomislav bio je dovoljno jak da se odupre Madžarima, i da potuče jednu bugarsku vojsku u vreme kada je Bugarska bila najsnažnija država na jugoistoku Evrope. Tako jaka država, kao što je bila Hrvatska tođa vremena. morala je biti dobro poznata u oblasti Sredozemnogš Mora; trgovačke veze izmedju

178