Nova Evropa

Prema svemu ovome, možemo reći sa sigurnošću, da su prvi sakaliba Andaluzije bili po svoj prilici pravi Sloveni, kao što ı samo ime pokazuje, bilo kupljeni od Germana bilo dovedeni iz Male Azije; ali, ako imamo u vidu da se, sa dolaskom Arapa u Evropu i njihovim snaženjem, trgovina robljem jako razvila, i da su »Sloveni« arapske Španije morali uskoro postati jedno iz mnogih i raznih krajeva Evrope, 1 bliskog Istoka, onda izgleda da su »Sloveni« arapske Španije, morali uskoro postati jedno telo iz mnogih narodnosti stopljenih ujedno Islamom, arapskim jezikom, i zajedničkim interesima u službi kalifa., Nemamo nikakvih dokaza da su oni kao takvi bili svesni svoga slovenskos porekla, a još manje jugoslovenskog, Što su neki jugoslovenski pisci usvojili jedno odredjenije gledište, za to ima više razloga: pre sveđa, njih je zavela reč »Sloveni«; zatim, zaneo ih je i njihov patrijotizam, opravdan dobrim delom relativnom veličinom kraljevine Hrvatske X stoleća, a delomično i još većom važnošću, i mnogo docnijeg vremena, Dubrovačke Republike.

Dr, Dragutin Subotić (London).

Један дубровачки архибискуп. (Лодовико Бекадели, 1555—1560.)

На дан 9. децембра 1555 биле су дубровачке улице необично живе, нарочито пред Двором и испред Госпе. Мако није био никакав празник, владало је неко весело и свечано расположење, као на »фесту« Св. Влаха. Дан је био мутан и спаран, море се још таласало од »шилока« који је беснео месец дана и тек тада почео да јењава. М у грушкој луци било се сакупило мноштво света; очи свију биле су упрте прама северо-западу, у великом очекивању. Напокон се на хоризонту појавише три млетачке галије, али једва да се ко на њих и осврнуо. Тек кад се на оловној пучини забелео барјак Св. Влаха, настаде велика врева међу светом, а представници властеле извезоше се на море, жељни да скрате простор који их је делио од лађе, и да одаду пошту оному кога носи. |

Дубровчани, који су преко десет година били без духовног пастира, напокон су примали међу »мире« светога Града свог новоизабраног архибискупа, Лодовика Бекаделија (Тодоу со Вессадеј). Кад се одлични гост искрцао, свечана поворка крену у град. У пратњи Архибискупа били су: његов секретар и биограф Антонио Ђиганте, дон Пеле: грино Брокардо, сликар и музичар, па неки дон Бернардино из Камерина, његови нећаци Помпоније и Ђулије, и три

180