Nova Evropa

пошаље своје представнике у Рим да траже за свог архибискупа Лодовика Бекаделија. На то их беше наговорио Иван Гундулић, интимни пријатељ Лодовиков.

У овом су избору Дубровчани показали своју прирођену проницљивост и расуђивање. Јер нако их је, како Ђиганте каже, привлачила Бекаделијева доброта и мудрост, ипак су они у њему највише ценили ерудицију и упливне везе. Јер »Његово име налази се спојено са именима свих личности које су око средине ХМ века заузимале какав видан положај у Италији: у Риму, са сенаклом прелата, учењака, и уметника, међу којима се истицали Бембо, Орсини, и Микеланђело; у Болоњи, са породицом Амаско, Кола Бруном, Ђулијем Камилом, и напокон у Венецији, са Тицијаном«. (А. Унај). Али се Бекаделију никако није ишло из Италије, нити су папе Јулије ШП и Марцел П хтели да изгубе свог вредног помоћника. Тек кад кардинал Карафа постаде папом, под именом Павла ТУ, он попусти молбама Дубровчана, и да би посве докончао њихову свађу са кардиналом де Медичи, посвети Бекаделија за дубровачког Архибискупа 18. септембра 1555. То је тобоже имало да значи унапређење, али је уистину био то плод веште интриге завидљивих дворјана, којима је циљ био » да прогнају Бекаделија на далматинске отоке«. И сам Бекадели је писао, још пре свог поласка из Италије: »Наслов је частан, град племенит, али сам ја ипак као изагнан из Италије«... 8

Пошто је од Папе добио палиум, »да као добар војник уђе у борбу«, он крену колима из Рима у пратњи Серафина Замање. У Анкони их дочека Бенедикт Гундулић, угледни дубровачки трговац, и угости их у свом стану, у кући породице Гоце. Ту су Бекаделија изненадила два његова нећака, Помпоније и Ђулије, молећи га да их поведе са собом у Дубровник, што он и уради. Цела дружина остаде у Анкони 16 дана, чекајући на повољно време; али кад им се пружи згодна прилика, они се 2. новембра по највећој олуји укрцаше у лађу која је пловила за Дубровник. »Шилок« их занесе на север, и прво место у које стигоше на далматинској обали било је Задар; отуда, преко Хвара, дођоше у Дубровник, као што видесмо, 9. децембра, након 37 дана мучног и напорног путовања.

У »Животу Лодовика Бекаделија«, Ђиганте је забележио утиске што их је из Дубровника понео: »Град Дубровник« — каже он — »који лежи на обали Мора Јадранског, у Далмацији, важнији је него иједан други у тој провинцији, — зато што осим поседа на копну господује над неколико оближњих острва; и премда крај од природе није најплоднији, радиност становника надокнађује то и чини га

182