Nova Evropa

љало само о теологији, — читали су се песници латински, провансалски, и талијански. Од латинских се (у једном писму) напосе спомиње комедијограф Теренције. Другом згодом опет Бекадели тражи од Кастелветра да му пошаље граматику провансалску и неке књиге на талијанском језику. Са многим талијанским песницима измењује посланице у стиховима. Сетимо се овде и сонета који је Савко Бобаљевић њему спевао. Ни природне науке није Бекадели занемаривао: 1558 чита он на Шипану дело »Aquatijum Атташт Наефола« од Хиполита Салвијанија, једног од највећих ихтијолог4. Треба знати да је то дело те исте године штампано, да би се видело с каквим је интересом Бекадели пратио све културне појаве у Италији и пресађивао их на дубровачко тле. Није могуће преценити утицај који мора да је он имао на све оне Гундулиће, Гучетиће, Замање, Кабоге, Градиће, Рањине, и друге Дубровчане, које у писмима тако често спомиње.

Бекаделијева вила на Шипану била је прототип оних књижевних »салона« какви су се доцније сакупљали код Рањине у Врућици на Рату, и код Златарића у Конавлима; друштво које се око њега сакупљало било је стварно једна књижевна академија, а постојало је неких тридесет година пре оснивања првог дубровачког друштва такве врсте (»Академија Сложенијех«, 1585).

Једнога дана, октобра 1558, Паоло Бозио, талијански песник, који је у то доба био у служби Републике као учитељ (maestro di schola), nobe na посети Бекаделија, и доведе му малога Хијеронима Мануција, којега је отац, гласовити књижар Паоло, био послао у Дубровник »да се ту васпита и прими прве основе знања« (»шЊт таотђив еф ргитиз ет: 5 штђиефит«). Бекадели се диви разумном детету и његову бистром схватању. Оцу му Павлу пише, да је добро урадио што га је послао у Дубровник код крепосног и љубазног Бозиа. »Научиће још и овај језик, и то, верујте ми, брзо, само да не заборави наш (т. ј. талијански)!...« Бозио је толико био заволео ово дете, које је чудесно напредовало у науци, да му је мислио оставити по смрти све своје имање; али мали Хијероним, који је увек био слаба здравља, умре у Дубровнику септембра 1559 године, кад му је било само седам година. Ова прерана смрт дубоко се коснула и оца му Павла и учитеља Бозија и самога Бекаделија.

Дне 4. јануара 1559 допутоваше у Дубровник, на млетачким галијама, Бекаделијеви рођаци Паоло Емилије и Лодовико. Том приликом Бекадели се мало иронично изражава о забавама у Дубровнику: »Реците њиховим женама«, пише он у Италију, »да им не чине друге покоре, зато што

187