Nova Evropa

годе мојим чувствима (уаппо comsolando la mia semsuajita)<. Друге године »након свог доласка у Илирију«“), он посети своја добра на острву Шипану, које му се свидело више него иједно друго место дубровачке ривијере. Пејсаж је био красан, ваздух здрав, а вино одлично. Бискупско имање било је присојно и готово са свих страна окружено брежуљцима. Бекадели, који се је разумевао у архитектуру, обнови стару кућу која се налазила у средини. Уз помоћ свога слуге Франческа, који је и сам био градитељ неке врсте, он догради још једно крило и ископа два бунара; затим полепша место засадивши свуд унаоколо винову лозу. Ова вила, саграђена »за одмор његов и његових наследника« (»зио сопитодо е: виссеззогит«), постаде прибежиштем, камо би се Архибискуп склањао да би избегао градску вреву и бриге свагдањег живота, и да би се одао читању и литерарној разоноди. Овде је он довршио и гласовиту биографију Петрарке (крајем јула 1559 године). Посвета Антонију Биганте показује колико је био заволео ово острво: »Разблудна доколица коју уживам, драги мој Антонио, на овом слатком отоку Шипану, где несметано проводим ове дане пасје врућине, уживајући прекрасан поглед на копно и на море, нука ме да извршим што сам Вам давно обећао, т. ]ј. да ставим на хартију оно што сам вам деломице више пута причао о животу, обичајима, и раду нашега Мајстора Франческа Петрарке«...

За ту вилу на Шипану насликао је дон Пелегрино Брокардо једну огромну слику, која је приказивала групу гласовитих људи из старине и из модерног доба; ту су били ин Бекаделијеви знанци: кардинали Контарини и Бембо, затим Фракасторо (писац гласовитог епоса »Syphilis sive morbus Gallicus«), CaBanapo, oTan cBOje и свих других »Аркадија«, и Навађеро са алегоричном сликом Венеције у позадини, Микеланђело Буонароти »као да је жив и само што не проговори«. Бекадели описује ову слику док још није била свршена, и у писму моли Гвалтеруција, да му пошаље скице (schizpo) кардинала Ређиналда Пола (Кевтају Роје) и Јакова Садолета, како би и њих унео у слику. За Садолета каже, да жели да му се и слика штује у овим крајевима где му је име славно. Намеравао је Бекадели да ову »академију« оствари у Предалбину, код Болоње, али »Богу се је свидело да се оствари у словинској земљи (Schiavonia)«...

Стан Бекаделијев у Дубровнику постаде ускоро средиштем живота дубровачкога и културе. Ту се није расправ-

г) Архибискуп је толику важност полагао на годину свог доласка у је сматрао као почетак нове ере у свом животу, па бројно

Дубровник, да ју # као оно што су Римљани своје бројали

године „ађ елиз зпл Шумсилт adventu „ab urbe condita”.

186