Nova Evropa
Изложби с нарочитим задовољством. О успеху Изложбе обавестићемо наше читаоце идућом приликом.
После главне скупштине одржан је свечан скуп Друштва, за вечером, којој су присуствовали — уз чланове и њихове госте — Британски Посланик у Југославији (Г. Н. Хендерсон), са својим првим секретаром (Г. Е, Гезаћ Зшћ) и конзулом у Загребу (Г. ВиПоск), и изасланик Југословенског Друштва у Лондону, Г. Роланд Брајс (К. ГГЕ. Вгусе), који је уједно и почасни благајник Друштва у Лондону, и главни приређивач Изложбе у Лондону. Одговарајући на поздрав Градског Начелника и Председника Друштва (Г. Дра. Стј. Сркуља), изрекао је Британски Посланик говор, из којег доносимо следеће ставке: |
... Југословенско друштво у Лондону отворило је пут и његову примеру и охрабрењу ми имамо да захвалимо за идеју која је довела до ове вечери овде у Загребу, којом прослављујемо оснивање Друштва Пријатеља Велике Британије...
Биће нешто више него година дана откако је приређена једна изложба савремене британске уметности у Љубљани, Загребу, и Београду, па ће сад ускоро Југославија да се одужи за ту пажњу и посету шиљући једну изложбу своје уметности у Лондон. Неколико Ваших уметника, особито Мештровић и Росандић, добро су познати већу Лондону и Енглеској; па сам уверен да ће ова изложба наићи на врло велики интерес и имати много успеха, како то Ваша данашња уметност и заслужује... Може се рећи, бар ја тако мислим, да су основе циљева овог Друштва Пријатеља Велике Британије у Југославији ударене овим двема наизменичним изложбама. М то тако и треба, јер учвршћавање културних веза значи поуздано почетак доиста драгоценог трајног пријатељства. Уметничке су изложбе нарочито згодан почетак бољег упознавања, јер се кроз сликарство, скулптуру, цртеже, и т. д., даје доста тога научити о идеалима, тежњама, и души другога, све кад се и не познаје језик...
Откако сам дошао у ову земљу стојим запањен, како се слабо зна и учи енглески језик у Југославији. А ипак је то језик који се данас највише говори широм света. Киплинг је пре много година писао: »Они мало знају Енглеску који знају само Енглеску«. И то је сасвим тачно. Треба пребродити Атлантски Оцеан према западу, и прећи Суецки Канал према истоку, да би се добило прави појам о важности енглеског језика у модерном свету. Ко гледа само европским очима, за тога је бритско оточје тек мали делић Европе; у ствари, Британско Царство одржава мир
223