Nova Evropa

енциклопедијска, и његови дарови многоструки, али више од његове учености и даровитости вредела је његова духовна личност. Нико међу државницима његова доба није тако као Балфур неговао унутрашњега човека у себи; то није био књишки филозоф, него филозоф по целом свом бићу. Баш стога што је његова духовна личност била тако развијена, за њега би се могло рећи да је, маколико његова дела била знатна, он сам вредео више од својих дела.

Слободан Јовановић.

Zilijen Banda o Masariku. (Vodj koji nije zatajao.,}

U ogromnom mnoštvu članaka, uspomena, impresija, studija, i drugih napis4 koji su poplavili svetsku štampu povodom osamdesetgodišnjice predsednika Masarika, pojavila se i jedna vrlo karakteristična beleška jednog od najsintetičkijih i najstrožijih duhova današnjice, Žilijena Bande. Nije potrebno naše čitaoce upozoravati na ličnost Žilijena Bande i na njegove duhovne kvalitete, jer je i pisac ovih redaka imao već prilike da govori o njemu i na stranicama »Nove Evrope«, Genijalni analizator naše epohe, Banda je, u svojoj značajnoj knjizi »Izdajstvo vodja« (»La trahison des clercs«), kako je poznato, izneo svoj sud o savremenim velikim ljudima i duhovima, od Ničea do Danuncija, proglašujući, u jetkoj i odmerenoj definiciji, osudu nad držanjem savremenog vodje, intelektualca, i prvaka, Za Bandu, nije niko kroz svih poslednjih pedeset godina naše duhovne istorije bio u stanju da spoji duhovno sa materijalnim, nadzemaljsko sa zemaljskim, metafizičko sa efemernim, u savršenoj i harmoničnoj sintezi ideja: svuda zatajavanje, ili izdajstvo, ideje, zamenjivanje — pokadšto najobičnije — etike i morala sa materijalnim, praktičnim, i pragmatističkim, Danuncijo je, naprimer, najlirskije akte svoje duhovnosti survavao u blato svagdanje materijalnosti, Bares i Moras su od pojma nacije stvorili pojam modernog etatizma, izdidnuvši na pijedestal silu svagdašnjice i običnog akta. Celo duhovno vodjstvo najistaknutijih intelektualaca zatajalo je i zabeležilo jedno od najtežih i najstrašnijih izdajstava. Posle ove osude, Banda se više i ne javlja, da bi izuzeo bilo kojega prvaka, koji bi, prema njegovu sudu, opravdao svoje izdajstvo,

Tek sada, u času kad jedan duboki i autentični predstavnik javne misli slavi svoju osamdesetgodišnjicu, Banda se evo opet budi i piše članak, upravo peva celu odu predsedniku Masariku, nalazeći u njemu ipak jednog dostojnog vodju naše današnjice: »U ličnosti predsednika Masarika imamo primer,

234