Nova Evropa

Ljeskova, i teži da prikaže ı otkrije sve što je tajno u čoveku, Remizov ushićuje bogatstvom svoje čisto stilističke manire u onim delima dde prikazuje ljudske muke i strasne težnje ljudskog duha (»Buka gradova«, roman »Olja«). Najbolje delo koje je Remizov napisao u izgnanstvu jeste »Rusija u vihoru« {»Ba.BHxpeHma, Pyc«), jedno od najboljih dela posvećenih Ruskoj Revoluciji, Usamljenost Remizova u kolu emigrantskih pisaca objašnjava se originalnošću njegove manire, koja je veoma slična onoj mnogih mladih pisaca u Sovjetskoj Rusiji; ima ih na pretek koji u Remizovu mogu da vide svoSša učitelja,

Istu pojavu možemo da zapazimo i u pesništvu, Najveći pesnik ruske emigracije, kojega pažljivo čitaju i u Rusij, Marina Cvjetajeva, stoji potpuno usamljena, Većini emigrantskih pesnika tudj je njen grozničavi, isprekidani ritam, njena strasnosti emocijonalnost, njen razlaz sa melodičnom zaokrugljenošću simboličkog stila i napuštanje jeftine melodičnosti radi ekspresitvnosti, i ponekad teška udubenost njenih pesničkih slika, Naprotiv, kao tipičan predstavnik emigrantskog pesništva javlja se jedan od stubova ruskog simvolizma, ili tačnije estetizma, K o nstantin Baljmont, koji je nekad igrao ulogu revolucijonara u pesništvu, a sada se bavi isključivo ponavljanjem samog sebe u mnogobrojnim, malo zanimljivim, spevovima i pesmama. Isti udes zadesio je i drugog bivšeg novatora, nekad bliskog futuristima, Igora Sjeverjanina, koji je u emigraciji doživeo potpun literarni zaborav, Najinteresantniji je medju emigrantskim pesnicima starije generacije svakako suhi i oštri, da ne kažemo opaki, pesnik Većeslav Hodasjević, čiji stih kombinuje Puškinovu jasnoću sa dekadentskim osećanjem truleži i opadanja; u njegovu nezdravom i intelektualno šturom pesništvu krije se otrovna sablast,

Pored ovih priznatih, i često proslavljenih, pesnika i prozajista raste i sazreva omladina, U njenoj sredini prevladjuju pesnici, Njihov stvaralački duh veoma je raznovrstan, ali je potpuno moderan, i proteže se od najobdarenijeg superrealiste B orisa Poplavskog, čija fantastika ima ponekad bolešljiv karakter, do epski mirnog Ejsnera, koji pokazuje težnju ka društvenim i moralnim problemima, Po svome stilu, i Poplavski, i donekle retorični i svečani Andrejev, i suhi i jasni P ozner, i sjajni Ladinski, — svi su pretrpeli uticaj ruskih peзта Ка розједпјеб дођа: Разјегпјака, Мапде ата, Нђеђшкоуа, Majakovskog, i drugih, koje je na površinu iznela Revolucija. Cela grupa praške pesničke omladine, na čelo koje treba staviti talentovanog Većeslava Ljebedjeva, teži da prikaže duh savremenosti u suptilnim lirskim stihovima, te proizilazi iz tradicije ubijenog od boljševika Gumiljova i donekle Pasternjaka. Zanimljivo je da, osim Cvjetajeve i Hodasjevića, niko od emigranfskih pesnika stare generacije nema uticaja na duše emi-

252