Nova Evropa

Према томе, целокупан број избеглица у Грчкој износио би око 1.400.000 лица, т. ј. готово четвртину целокупног становништва земље.

Последице малоазијске катастрофе осетиле су сеу Грчкој и код њена становништва поглавито услед изненадне навале избеглица, који су долазили празних руку неуспевши да понесу собом ни најпотребније. Новац и драгоцености су им већином одузели били Турци, или су послужили као откуп за голе животе. На једној страни дакле, на милијони-четиристо-хиљада лица, такорећи голих и босих, без крова над главом, изгладнелих, болесних, скрушених, психички депримираних услед губитка својих имања и својих домова, те својих заштитника и сродника, непознати међу непознатима. На другој страни, држава исцрпена ратом и катастрофом, финансијски изнурена након десетогодишње тешке борбе, са народом замореним ратовима и очајним што су у једном тренутку, неочекивано, разбијени толики народни снови! Без сваке сумње, сличну несрећу није доживео ниједан народ. Нити је могуће икоме који није живео у тим тренуцима међу Грцима да себи представи у машти трагичне часове којима је имала да иде усусрет Грчка са својим народом, када су те гомиле избеглица навалиле одасвуд, преклињући за помоћ и склониште. Можда једино српски народ, који је претрпео сличне трагичне тренутке за време Рата, може да се уживи у положај Грка и да разуме њихову трагедију. Само за куп сухог хлеба, за милијон и више избеглица, било је потребно отприлике 5,000.000 драхми дневно, и особље од 5000—6000 чиновника, од којих је надлежно министарство у први мах имало на расположењу једва 100. Лако се може да замисли какви су се проблеми поставили за државу од првог тренутка. Постојала је смртна опасност од глади, хладноће (јер је зима већ била на помолу), и опасност од епидемија, услед међусобног мешања и нечистоте; постојала је затим опасност за грађанство од пљачке, која би могла да узме велике размере, као и опасност од комунизма међу несрећним избегличким масама. Напослетку, била је ту и опасност за тадање бедне државне финансије уопште.

Требало је прикупити сву снагу да храброст не остави државу и народ у оном трагичном моменту. Захваљујући спонтаној народној солидарности, држава и народ изашли су храбро усусрет створеној ситуацији. У току од неколико дана био је цео народ мобилисан у сврху помагања избеглицама, и држава је израдила програм за њихово снабдевање првим потребама. Смештај избеглица, исхрана, хигијенски услови, — та три питања имала су да буду решена одмах. Међународна филантропија у добар час је стигла у

349.