Nova Evropa

помоћ избеглицама, и дарежљива помоћ у новцу долазила је сваког дана из свију европских земаља, као и из Америке. Али је највећи део пао на сам грчки народ и државу. Школе, цркве, позоришта, приватне куће и хотели, реквирирани су за привремени смештај избеглица; бараке су подигнуте на отвореним пољима, свугде разапети шатори, организоване народне кујне од филантропских удружења, и отпочело се са скупљањем прилога у новцу и оделу по целој земљи, док су приватна предузећа отворила своја врата да приме чиновнике и раднике-избеглице. Речју, цео народ ставио се на расположење својој браћи.

Држава није презала од жртава. Она је закључила два зајма у иностранству за збрињавање избеглица, с основним програмом: учинити избеглице економски независним. При- · времена помоћ, довољна за прве дане несреће, требала је да уступи место дефинитивном решењу избегличког питања. Тако је досада утрошено из два зајма на 15,300.000 енглеских фуната, као и шест милијона фуната из годишњих државних буџета. Дакле укупно, око шест милијарда динара. С овим новцем смештени су готово сви избеглице-земљорадници и највећи део избеглица из градова. Земљорадницима је подељена земља у Тракији и Македонији, сазидане су им куће, дате земљорадничке справе и стока. За њих су подигнуте читаве вароши, са свим неопходним инсталацијама, спроведен водовод, подигнуте школе и болнице, а на многим местима и цркве. Избеглицама из градова дате су хигијенске зграде, релативно простране. Вредност зграда и осталих потреба које су дате избеглицама имаће ови да исплате у року од петнаест година, само са 3% интереса.

Решење избегличког питања сада се продужује из државних средстава, будући да је Међународна Комисија за избеглице ликвидирала и даље старање поверила Грчкој Држави. Закључење новог зајма засада је немогуће и некорисно. У државни буџет уноси се сваке године око 150 милијона драхми, као и сума коју ће државна благајна имати у будуће да наплаћује од избеглица до исплате њихових дугова. Сада има још око 30.000 градских породица и на 10.000 земљорадничких породица које нису збринуте.

Али се Држава није задовољила само смештањем избеглица. Сагласно конвенцији о размени становништва, која је потписана после Лозанског Уговора о миру, грчка државна благајна мора да накнади избеглицама и вредност њихових имања, које су ови оставили у Турској, разуме се према минималној процени. И вредност ових имања исплаћена је највећим делом издавањем обвезница, и у готову, од напуштених имања Муслимана који су отишли из Грчке.

350