Nova Evropa

са пропашћу старог јелинског света, у овоме се сутону вредности разишла, осветливши својим бљеском непрекидни сјај вечности. Било је то свакако највеће откровење што га је савремена Грчка пружила на подручју своје духовне обнове, упозорујући на трајност континујитета. Сикељанос нас је с помоћу Делфијског Откровења упозорио на духовну важност нове Грчке. Он је упозорио на Делфе као на место исходишта, као на тачку свих сусрета.

Делфи, маја 1930.

TAJNA MISOLUNGIJA.

Konačno, hada se osećaji sfalože, impresije uravunotfeže, a razočaranja unidju postepeno u svoj ohvir podrazumevanja i opravdanja, jedna nova, nepoznata, zanosnija, i зибезнотја Grčha začara oči putniha, uznese njegova raspoloženja, i zadovolji ipab njegova iščekivanja. Pod prvom i naglom halucinacijom ulisaha, unezuereni pulnih, ubačen u ovaj čudnovati, maleni, i bizarni hutić zemlje, izgubi se, razneži, i zbuni, u snu melanholičnog indiferentizma, u stalnom balansiranju izmedju prošlosti i sadašnjosti: ne oduševljava ga pusfošni bljesab prošlosti; odbija ša upola primitivni a upola snobousbi utisah sadašnjosfi. Izmoren od nejednahih utisaka, on pomalo, ispod površine prvog i neposrednog naličja, ofhriva pravo lice, susreće ishreno raspoloženje i uravnoteženu vrednost sfvari. Grčba mu se u fim časovima penje visoho iznad uobičajenog i svagdanjeg doživljavanja dogadjaja, osuajajući suahbi momenat njegove duhovne ličnosfi.

Pejsaž dostojanstveno siromašan, anatomshi g6, i plastičhi izrazit, osvaja oči. Sfada osamljenih, sentimentalnih čuvara religijozne i epshe tišine, i mediferanshi čemproesi, oživljuju ove monotejističhe linije grčhe zemlje. Tle se izdiže u suome siromašivu sugestijom svoga sfolećnog poslanstva, nenamećući se svojim masivnim mesom, naprofiv, oslavljajući svuda sivbaste fragove grebeni, hamena, i vapnenca. Izrecbhana, u oblibu neprotumačenih čipaha, ova burijozna zemlja bupa se u mnoštvu mora, vezuje se i odbija sa mnoštvom hPonfinenafa. Ubačena svojom genijalnom malešnošću, Роја је hranila stoleća, u ovome Rhrižanju najopasnijih strujanja, ostala je, Ропаспо, 1 и зроте poslednjem levantinshom infernacijonalizmu, svoja, razdragana, sujefna, i melanholična, zavodljiva i odbijajuća, gostoljubljiva i nepoverljiva, ali ubeb — grčhba.

Postavite, honačno, problem i ovabo: odhjihafi, odgojiti, i odhraniti ceo homplehs čovečanstva i sveta, koji i danas u svojim najuećim uvršcima vuče horenje iz ovih brežuljaha; povući prvi put faftalnu i značajnu crfu izmedju Isfoba i Zapada; dati oblib misfterijoznim meodredjenosfima azijalshoga sna, — nije li fo

383