Nova Evropa

романски карактер Раба, и град постаје тада претежно словенски. Године 1910 на отоку Рабу било је свега 5.457 становника, од којих је 815 припадало граду, док је остатак становао у осталих шест села. Женских је било за 267 више од мушких. На један квадратни километар попречно је долазило пет, а на једну кућу шест људи. По вјери, сви су били римокатолици; а по народности било је 5.245 Хрвата, и 161 Талијан. Раб је дакле изричито словенски оток. Наведени број данас је у маленом прирасту.

Могуће се на мало којем нашем отоку налази толико бројних контраста у морфологији, флори, клими, типовима насеља, начину живота, итд.. К томе, мало се гдје удружују средовјечни споменици и бучни модерни хотели — успомена на мртве и весеље живих — као управо у Рабу. Сјећам се Хотела Асторије, његова првокласног уређаја и најмодернијег комфора. То је власништво старе гласовите обитељи Ре Ропшта, која је граду дала много кнезова, а приморју гласовитог Марк-Антуна де Доминиса (уз Руђера Бошковића највећег нашег математичара и физичара), који је био претеча Исака Нјутна, те је и живио у Енглеској, напустивши мјесто Надбискупа Сплитског. То је био први протестант на нашем Приморју, који је осуђен од Инквизиције, те је умро у тамници (1624, у Риму), а мртво тијело било му спаљено и прах бачен у Тибар. Генеалошко стабло, најотменије старо покућство и порцелан, бисерне слике и гоблени, оружје и библијотека Марк- -Антунова, капела у готском стилу, — све стоји још ту, под једним кровом с тим модерним хотелом! Слика и прилика Раба. Они красни заласци сунца, оне ведре звјездане ноћи, узбуђују још више успомене. Те успомене дижу се и вију одасвуд — из гробова, цркава, порушених утврда, па ето чак и из хотела... Какви контрасти, која љепота на том маленом територију!

Рг. Иво Р. Марков.

O otoku Rabu u Kvarnerskom Zalivu.

Godine 1774 izišla je, na talijanskom jeziku, docnije tako čuvena knjiga opata Alberta Fortisa »Viaggio in Dalmazia« — u dve sveske, n Mlecima, naročito znamenita za nas što je, u jednom odeljku o Morlacima, objavila prvi put »Hasanadinicu«, ai originalu i u talijanskom prevodu, Opat Fortis interesovao se još mnogo ranije za naše krajeve i putovao je po Dalmaciji; i već godine 1771 štampao je, opet u Mlecima, svoje »Sagdio d'Osservazioni sopra IIsola di Cherso ed Osero«, U svome »Putu po Dalmaciji« posvetio je poslednji odeljak, pod gornjim natpisom, otoku Rabw

394