Nova Evropa

Često nam je bilo čudno, da ovi slavni i za naš narod tako značajni spisi opata Fortisa nisu — koliko je nama poznato — nikad prevedeni na naš jezik, Kod tolikih naših učenih i književnih društava i akademija, koji često izdaju i odviše suh istorijski i naučni materijal, nikome još nije palo na um da ove zanimljive putopise o našim krajevima učini pristupačnim širim krugovima naših čitalaca, A postoje ргеvodi i celih delš i pojedinih odeljaka ovih Fortisovih putešestvija po našoj Dalmaciji na svima svetskim jezicima, Tako smo mi ovaj odeljak o Rabu preveli iz engleskog izdanja »Travels into Dalmatia etc,«, koje je ugledalo sveta u Londonu godine 1778, zajedno s engleskim prevodom »Observations on the Island Cherso and Osero« i drugim dodacima ranije neobjavljenim, Engleski prevod učinjen je s talijanskog originala pod nadzorom samoga Fortisa; a odeljak »Of the Island of Arbe in the Gulf of Quarnaro« štampan je tu na stranama 344 do 359,

Fortis kaže, u' uvodu ovome odeljku, kako je o Cresu i Osoru možda opširnije pisao nego što je bilo potrebno, i da o drugim, malim otocima u Kvarnerskom Zalivu ima malo što da se kaže, osim o Кађи, pa nastavlja kako sledi.

Ovaj su otok slabo poznavali stari zemljopisci, iako ga spominju Plinije, Pajtinger, i Porfirogenit, Kod Ptolomeja, omaškom prepisivača, izmenjen je naziv, pa se otok zove Skarduna (Scarduna), a na njemu — kaže — imalo je dva grada: Rab, i Kolent (Arba i Colento), Narod na Rabu, imajući razloga da veruje da su doista postojala dva grada na njihovu ostrvu, pristaje uz pogrešni tekst ovog zemljopisca, po kojemu je njihov otmeni otok zamenjen sa neobradjenim i pustim ostrvom Skardom (Scarda), koje se nadovezuje na otok Pag. Za rimskih vremen4, na svaki način, nije bilo na Rabu drugih gradova do onoga koji nosi ime otoka, u čijoj su okolici često iskopavani starinski spomenici, A ruševine takozvanoš Kolenta, koje sam naročito išao da vidim, mogle bi biti jedino ostaci nekoga pribežišta, gradjena u varvarsko doba, od strašljivih i nemoćnih stanovnik4, jer razumni ljudi ne bi tamo sebi odabrali mesto za stalno obitavanje, budući da teško da ima igde fla neplodnijeg i hladnijeg, i više vetru izloženog, nego što je ono, čak i u leto, Naprotiv, očigledno je, već po konstrukciji samih zidova, da je ceo posao ovde učinjen na vrat na nos: niti se ha ostacima kapija daje otkriti ikakva arhitektura, niti ima ukusno nameštena kamena, niti odlomka kakova zapisa, niti komadića finog mermera, Planovi kuća i kolib4, koje su se nalazile medju zidovima, kao da nisu pravljeni za stanovanje porodic4, jer su preuske i potpuno neudobne. Da sam Rabljanin, ja bih nastojao da pronadjem ostatke kakova drugog grada koji bi činio više časti svojim osnivačima,

Чат бгад Кађ, iako je prestonica jednog malog otoka, koji nema više od trideset milja uokolo, potpuno neobradjena, i ne-

395