Nova Evropa

дуго проучавао млетачки архив, и наша наука није имала бољег познаваоца на том пољу од њега. Објавио је многе листине и сакупио много археолошких предмета.

Постепено узима већег маха и књижевна делатност. У осамдесете године 19. века пада рад Јурја Царића (Свирче), приповедача из перијода нашег реализма. У својим приповеткама он је износио живот на отоку Хвару, чији је он скоро први модерни приповедач. Његове приповетке имају више фолклористичких претензија него чисто уметничких; најбоље су му »Слике из поморског живота«, у којима је први пут приказан живот наших морнара на мору. Истих година започиње свој ради Марин Сабић (Стариград), који у својим младим годинама пише стихове са свим карактеристикама поезије осамдесетих година; из њих избија оптимизам, младеначки несташлук, и еротски занос. Али помало почиње да се ослобађа »монотоније идиличног севдалисања«, заокупљује га проблем загробног живота, и напокон, у старијим годинама, он се потпуно препушта мистичној лирици, дајући у њој израза својој немирној и рацијоналистички разочараној души, вјери и нади у трансцендентални живот. У тој последњој фази он је најачи; ту се ослободио извештаченог осећања, и дао је песме пуне искрености и са израђенијом формом. Трећи из ове генерације, Динко Политео (Стариград), одликовао се ну свом публицистичком и у свом критичарском раду живим, окретним, и свежим стилом. Као књижевни критичар говорио је више о страним појавама, и то је већином информативан рад. Као новинар и уредник написао је велики број разноврсних чланака; његови »Изабрани чланци« обрађују најновију историју, већи део другу половину 19. века, и они ће се, исто као и његове »Живописне цртице«, читати радо, јер је ту изнесен богат материјал живим, лаким, и течним причањем. Треба споменути и Јакова Боглића (Хвар) (1826—1897), првог знатнијег историчара острва Хвара. Његова књига »5биаф storici sull isola di Lesma« oOGyxBara само перијод до 1420 (млетачко господство), али је добродошла многим доцнијим историчарима. Старограђанин В. Шкарпа (Стариград) значајан је као скупљач и проучавач народних пословица; а Јордан Заниновић (Стариград) написао је велик број пригодних сонета, на талијанском језику (нештампани), али има ин једну комедију у хрватскоме дијалекту острва, која је радо гледана.

Деведесетих година јављају се онда нови писци, међу њима А. Тресић-Павичић (Врбањ), који уноси у нашу поезију класичну метрику, и то на темељу акцента, по угледу на Кардучија. Уосталом показује класичну ерудицију несамо у форми него и у садржају; к томе, он у своје стихове уноси

418