Nova Evropa

много митологичкога, што све чини његове стихове мутнима. Он је и сам осетио да је његовим стиховима потребан коментар, »или ради митологије или повјести или других знаности«, — како сам каже. Он има и стихова са острвљанским пејсажом; за његове »Сутонске сонете« речено је, да садрже »неисцрпну и недостижну лепоту приморских сутона«. Млађи од њега, Анте Петравић (Стариград) одавна се искључиво бави литерарном критиком. И Стјепко Илијић (Стариград) се одавна већ не јавља као песник; он годинама ради на фељтону, и његови информативни чланци из разних подручја многобројни су. Исто је тако и Петар Куничић (Дол код Стариграда) плодан писац. Највећу пажњу заслужују његови списи за омладину; ту понајвише преудешава стране писце. За познавање историје Хвара написао је такођер неколико дела. Петар Касандрић (Хвар) заслужује много више пажње него што му се поклања: он је радио на критици, и тај рад није био обилан, али је солидан и сигуран. Његове су студије савесно и заобљено израђене целине; тако је например врло добар његов есеј о Марулићу, а и његова испитивања Луцићевих »Песни Љувене« исцрпна су и темељна. Цењени су и његови талијански преводи наших народних песама и (у рукопису) »Горског Вијенца«.

Од млађих писаца треба нарочито истаћи Сиба (Јо сифа) Миличића (Брусје) који се још пре Рата појавио са својим стиховима, у којима има вибрације песничког осећања, а формално се удаљују од уобичајеног везаног стиха. После Рата, нарочито се прочуо својом »космичком поези-

јом«, пуном треперавих речи и спиритуалних егзалтација, које ипак дају дојам тражених поетских тема. Данас је он готово напустио и стих и кист, и ради само на приповеци, у којој има врло мало локалног, и једва се и разабире да је позадина догађаја острво Хвар. Њега преокупира психолошка анализа, и он њој за љубав све друго жртвује. Нико Бартуловић (Стариград) један је од вођа предратне нацијоналистичке омладине. Данас је најобилнији на приповеци, којом криказује свој родни Хвар: са пажњом знаде да наслика оне спољашње манифестације и социјалне односе; такав је »Виско Сила«, најбоља његова приповетка. Пре кратког времена издала му је Српска Књижевна Задруга роман »На прелому«, у којем приказује политичко-социјална превирања и схватања у предратном и поратном Старомграду. Његова драма »Куга«, и драматизација Ботићева епа »Биједна Мара«, мање су успеле.

Треба овде споменути и Антуна Добронића (Јелса), музичара, који поред великог броја разноврсних музичких

419