Nova Evropa

композиција, има и естетско-теоретских радова. »У својим радовима спаја музички садржај с принципима савремене музичке уметности«. Много пре њега бавио се музиком, и то понајвише црквеном, Павао Матијевић; а као оргуљаши познати су Јосип Рафаели и фрањевац Гаетан Сетић.

Као вајар делује Ј. Шкарпа (Стариград); а у сликарству показује лепе успехе Ј. Планчић (Стариград).

На историјској науци ради Грга Новак (Хвар), популаризујући научна истраживања која се тичу нарочито наших приморских крајева. Он је данас један од бољих познавалаца млетачког доба. Сам Хвар обогатио је неколиким расправама, и многе партије хварске прошлости он је детаљно расветлио. Историју негује и Јорјо Тадић (Стариград), који историјска испитивања проширује економским студијама.

Међу најмлађима је Пере Љубић (Врбањ), који и по мотивима и по језику остаје на »родној груди«. Носталгично сањарење и социјална сућут провејавају његове мелодичне стихове; у њима махом опева једнолични сеоски живот, аи своју персоналност манифестује кроз такве наизглед епске мотиве. Напротив, — Цветко Шкарпа (Стариград) је лиричар непосредан и топал, и емотивно код њега је доминантно, иако осећања његова нису никад интензивна. По форми нимало нов, без развијенијих декоративних и музикалних одлика, он делује непосредним казивањем мотива, иначе доста уских и узетих са родног острва.

Треба можда, и у овако кратком прегледу, бар по имену споменути и Данка Анђелиновића, песника мора и патријотских заноса, приповедачицу Верку Или јићШкурла, одличног правника и есејисту Ива Полите а, песника Полића, и још неке, јер су и они потекли са овога крша, али се дуже на њима задржати нећемо, будући да они данас припадају сасвим новим срединама. Уосталом, културна и књижевна концентрација немогућа је. Централизацијом, већ за време Аустрије, нестало је основа за једну пуну и ширу културну иницијативу. Хварани данас учествују у концепцијама и покретима целе наше земље, разасути на сто страна. И то је тако право, у погледу културних и књижевних радника. Али нас баца у бригу економско срозавање наших отока, и међу њима Хвара, које изазива и културни застој, и чије су последице узмаци и бегства и исељавање на све стране. Ко ће то зауставити, и тој бољци наћи лекар...

Вицко Б. Заниновић.

420