Nova Evropa

Пељешко-корчуланска ривијера, ПАО Ловишта до Лумбарде.

Пељешко-корчулански конао, који на западу почиње ртом Ловиште на Пељешцу, а на истоку свршава мјестом Лумбарда на Корчули, скрива многобројна изненађења и за најпрофињенијег »гурмана« у питању природних љепота. Тај предио Далмације бесумње је један од најљепших бисера нашега Приморја, иако још није дошао до потпуне афирмације, попут Дубровника или Раба, али који се из дана у дан све више развија у ривијеру, имајући све предуслове да достигне те своје претече. Треба само да ти предуслови буду у прави час и паметно искоришћени.

Судећи по досадањим. солидним почецима у искоришћавању одличних предуслова за развитак промета странаца у том крају, ударило се добрим путем, нарочито у Корчули. Редовни прилив бољих гостију у Корчулу дао је потицаја подузетним појединцима, да свој новац уложе у ту најно. вију индустрију, за коју је природа дала Далмацији обилатих »сировина«. Приморска Далмација данас кубури, и кубуриће, све док људи не буду знали да изграђују свој напредак и опстанак на тим даровима природе, као што су учиниле толике друге земље, у првом реду Швајцарска.

Што нам пружа Пељешко-корчуланска ривијераг — У првом реду ванредну сликовитост пејсажа: једну до двије миље широки канал, посут безбројем малих оточића, управо на путу између Корчуле и Оребића. С једне стране, оток Корчула са градом, што се издиже из мора »попут масе извајаног бијелог камена, који кулминира Катедралом«, како каже један чувени американски сликар: зидине града, куће и звоници огледају се у мору, а свуд унаоколо зелени се борова шума. Насупрот тој красној слици, под стрмим и каменитим брдом Светога Илије, утонула су у зеленило маслина и борова питома и бијела пељешка мјеста: Оребићи, Кућиште, и Вигањ, пуна цвијећа и носталгије. Призор достојан којег било свјетског језера, — све је ту складно, мирно, сликовито, угодно. |

Путујући паробродом из Сплита према Дубровнику, или обратно, за најврућих љетних мјесеци, може се редовно опазити ово: на уласку у канал и на излазу из њега влада савршена тишина; ни ћуха вјетра да убије љетну жегу нарочито изјутра. Али у каналу самоме, од Кнежа па све до оточића пред Оребићима, дува увијек по који свјежи вјетрић. То га чини најсвјежијим предјелом Далмације за вријеме љета. Канал наиме има форму двоструког лијевка, па је у њему увијек обилато морске и зрачне струје. То има,

421