Nova Evropa

_ топлих крајева Истока, припада специјалној фауни апулске декоративне умјетности, која је црпла побуде и узимала такве предлошке са луксузних предмета бизантинског и оријенталног умјетног обрта. У средњевјековној црквеној умјетности Апулије често сусретамо слонове, гдје на прочељима црквених зграда носе на својем хрпту ступове, или су претворени у носиоце бискупских катедара у камену или мрамору. Дапаче и за људско попрсје у врху прочеља корчуланске цркве нашао се аналогни примјер на тлу Апулије: у врх катедрале у Ацерензи постављено је попрсје неког цара у оклопу и-с ловор-вијенцем на глави (неки писци мисле, да је то портрет цара Јулијана Апостата; а за друге је то лик великог мецене апулског градитељства, цара Фридрика ПЦ). И драгоцјеним обручем овјенчана глава, у врху корчуланске Катедрале, дала је повода разним маштанијама. Француском путописцу кроз Далмацију у ХУП вијеку, лијечнику Спону из Лијона, причали су мјештани, да је то попрсје жене цара Доклецијана, који да је подигао кршћанску катедралу у Корчули. А Енглез Џексон (ЈасКвоп), на свом путовању кроз Далмацију (1885), забиљежио је разна мишљења према којима би то био портрет једне од угарско-хрватских краљица, којима локалне легенде диљем Далмације радо приписују изградњу наших средњевјековних грађевина и споменика на Јадрану. А ипак је то попрсје мушкарца, а не жене, у набраној и према пасу суженој блузи Кватрочента, те с дугом помно чешљаном и од образа одстојећем косом младића, како их познамо по сликама мајстора ране ренесансе.

Унутрашњост Катедрале у Корчули јест на три брода. Она има раван строп у средњем броду, а крстате сводове у побочним бродовима. Готичке аркаде на шиљаст лук, које почивају на округлим ступовима, носе зид средњег брода. Повише аркада отвара се, под стрехом побочних бродова, галерија двојних отвора (или бифора), већ у широким облицима Ренесансе. Ипак су прозори изнад тога били изведени опет у готичкој форми, са врхом на тролист. Лијепи су јаки капители ступова. Четири крајна капитела имају извајане символе еванђелиста, а остали су капители искићени лишћем са бујним угаоним коврчама. Ти капители показују облике венецијанско-далматинске готике ХМ вијека, и дјело су далматинских локалних клесарских радиона, које су радиле по укусу и правцу великог нашег мајстора Јурја Орсинија, градитеља на шибенској катедрали (од 1441—1478).

Велик је био утицај градње шибенске Катедрале и њезина дугогодишњег архитекта Јурја Орсинија на развој градитељског и вајарског умјећа диљем читаве далматинске обале. Из разних мјеста Далмације долазили су у то доба у Шибеник млади градитељски и клесарски научници, да ту

427