Nova Evropa

под вођством свог чувеног домороца, мајстора Јурја, изуче занат. А и камени материјал за шибенску Катедралу ломио се је и добављао из разних далматинских каменолома на Рабу, на Брачу, код Корчуле, и т. д.. Како су се пак у то доба. блокови камења често у самим каменоломима тесали у крупније форме уреса и статуа, који су се из њих имали израдити, дапаче су се понекоји детаљи и уреси архитектуре и скулптуре до краја израђивали у самоме мјесту лиферације камена, према достављеном нацрту или према моделу у садри, то су на тај начин од Шибеника ишле нити по свој Далмацији, посвуда су ницале локалне клесарске радионе, оживљене примјером и поуком добијеним код шибенске цркве и од мајстора Јурја. Орсинијево бујно лишће живо превијано у пламене језичце и прегибано као да је од вјетра ударено; његов и његове школе ажурирани украс лукова, тролиста, четверолиста, и звијезда, који је венецијанској задњој фази готике прибавио надимак »бобсо Ногно« (»процвјетала готика«), — све то сусрећемо, у провинцијској и мање дотјераној изради, и у Корчули. Сусретамо то и у великој ружи и на порталу прочеља те на капителима и циборију у унутрашњости Катедрале. Све се то у конзервативној средини Корчуле дуго одржава и споро уступа пред новим облицима Ренесансе, и све то поприма, у затишју малоградске средине Корчуле, а у податном корчуланском камену, ванредно занимљив, осебујан, мек, и коврчаст изглед. Ко хоће да упозна дјелатност корчуланских клесарских радиона ХМ вијека, нека се прошета градским улицама и погледа прозоре и портале палача, или нека завири у малу збирку старина окупљену у вежи опћинске зграде.

То што се у корчуланској Катедрали ХУ вијека мотиви апулске архитектуре крижају и мијешају с облицима венецијанско-далматинске готике, неће зачудити доброг познаваоца далматинске средњевјековне историје и умјетности. Многоструке су и давне везе наших градова на источној јадранској обали с јужном Италијом. Из Монтекасина, матице реда Св. Бенедикта, долазили су већ у старохрватско доба у наше стране бројни бенедиктински монаси, — они су научили Хрвате градити прве цркве већих димензија у облику тробродних базилика. Из Напуљског Краљевства довели су (године 1300) хрватски велможе Шубићи Анжу“ винца Карла Роберта, и наметнули га за краља Хрватској и Угарској. С градовима супротне, апулске, обале склапали су далматински средњевјековни слободни муниципији трговинске уговоре, дапаче и политичке савезе за заједничку одбрану од омишких гусара. Романска скулптура и архитектура далматинских градова такођер одаје у свом стилу, иу многом мотиву, везу с умјетношћу апулских катедрала.

428