Nova Evropa

се отада израђивале иконе за потребе ортодоксног свијета и Леванта. Али имамо у Далмацији, поред тога, и икона које — по чистијем бизантинском стилу, по избору светаца, и по православним црквеним одеждама, — одају да су, уистину, израђене у Леванту. Такве су поуздано и иконе у братимској дворани братовштине Свих Светих у Корчули. Традиција још жива у Корчули, да су ове иконе донесене у Корчулу с отока Крита у ХУП вијеку, посве је вјеројатна. Зачуђује у први мах широкогрудност са којом су католички пук и Црква у Далмацији примали ове иконе. Томе је вјеројатно утрла пут околност, да су такве иконе даривали црквама наши поморци као завјете учињене у часовима страдања по морима Леванта. И иначе је »грчко« у нашем народу синоним давног, старинског, и по томе штовања вриједног; рушевине црквице из давног, непознатог доба, редом се у далматинском приморју приписују градитељима »Грцима«.

Него, бацивши поглед на исликани дрвени плафон и на дрвену групу »Пиета« у цркви Свих Светих, добављену концем ХУШ вијека из Млетака, и погледавши још два интересантна узидана рељефа са приказом братима, изиђимо на сунчане плокатице и сликовите улице Корчуле. На плокати Катедрале, до саме цркве, стоји Звоник. Далматинци су вољели да дижу бројне витке звонике: под сјеном високог звоника најбоље се је сналазио живи и развијени муниципални понос далматинских градова. Звоник Катедрале у Корчули, иако није дјело већих градитељских и умјетничких претензија, ванредно је привлачан са свог осебујног изгледа: масиван и озбиљан као обрамбени торањ, у поданку и и спратовима, а танак и зрачан као сликарска архитектонска фантазија у завршној осмоугаоној лођи за звона. Знамо за име мајстора, домаћег сина, који је око године 1440 радио на том звонику; то је Ратко Иванчић, који се спомиње и као помагач напуљског архитекта Онофрија »аде la Сауа« код градње кнежева Двора у Дубровнику. Градња звоника протегла се је међутим до конца ХУ вијека, — то нам свједоче грбови бискупа Малумбра (до 1503) и млетачког кнеза Виаро (1843), на балустради испред лође за звона са питорескном куполицом. ·

На плокати Катедрале дижу се, како већ рекосмо, и двије старинске палаче, са лијепим балконима. Балкони заслужују посебно поглавље у низу сликовитих мотива историјских градова Далмације. Створени климом, која погодује животу на улици, и старомодним обичајима, који обитељ и жену строго дијеле од улице, балкони, на пб улица и на пб кућа, постали су, у нас и у Италији — као уопће на југу Европе —, потребом и украсом старинске куће, у којему се испољава умјеће и укус градитеља и власника старих палача.

433