Nova Evropa

Rusija imala prevlast nad Kinom usled potpune inertnosti 400 milijona Kineza pod njihovim nesposobnim poslednjim сагеvima, Još od XVI stoleća Rusija se trudila da sebe obezbedi od strane Kine, i naročito da održi režim Mandžurske Dinastije, Tako je 1900 godine, za vreme IJstanka Boksera i medjunarodne intervencije u Kini, Ruska Vlada provodila separatnu politiku pažljivog postupanja prema Pekinškoj Vladi, čak i onda kada je ova stala na stranu pobunjenika. Godine 1910, Rasija je zaključila dosta uzak sporazum sa Japanom, kojemu je bila prinudjena kratko vreme pre toda da ustupi polovinu svojih mandžurskih interesa4; sporazum je bio sa svrhom da zaštiti ove interese putem zajedničkih operacija obeju carevina, Godine 1911 otpočela je kineska nacijonalna Revolucija i mobilizacija Kine, koju nije želela Rusija, Godine 1915, Japan je podneo Kini·svoja 21 znamenita zahteva, koji su potpuno vezali probudjenu kinesku naciju, Godine 1916, ruskojapanski sporazum pretvorio se u vojni savez, koji je težio zatim da se sačuva status quo na Dalekom Istoku, Ovaj savezni ugovor bio Je najača i poslednja manifestacija ruske poltike koja je išla zatim da zadrži Kinu u stanju slabosti, Ruska Revolucija od 1917 znatno je izmenila dotadanie stanje stvari, Jaki i dosledni konzervativac u Rusiji prvo Je i sam izvanredno oslabio, a onda je sasvim promenuo osnovne principe svoje politike na Dalekom Istoku, Posledice slabljenja Rusije pokazale su se odmah. Već u decembru godine 1917, Guverner Mandžurije (Čan-So-Lin), usled nereda medju vojnicima harbimskog ruskog garnizona, razoružao je ruske trupe i na taj je način dobio faktičnu kontrolu nad Istočno-kineskom Železnicom, Za vreme savezničke intervencije u Sibiru,“ godine 1918—20, Železnica se nalazila pod upravom medjunarodne tehničke komisije, pod predsedništvom američkog inženjera Sfivensa, Kada je komisija Stivensova opozvana od strane saveznih vlada, predstavnici akcijonara Rusko-azijske, odnosno bivše Rusko-kineske Banke nacijonalizirane od strane Sovjetske Vlade, počeli su pregovore sa Kineskom Vladom o daljoj sudbini Železnice, Prema ugovoru zaključenu 20, oktobra 1920 godine u Pekingu, Železnica je ostajala vlasništvo Banke, ali u sastav Upravnog Odbora Društva Istočno-kineske Železnice imala su da udju i tri kineska člana, t, j. stvarao se gotovo paritet, Pitanje Železnice bilo je predmetom diskusije i Vašingtonske Konferencije (godine 1921—22), i specijalan odbor te Konferencije došao je do zaključka, da su faktični vlasnici Železnice Rusija i Kina; a dok se u Rusiji ne stvori od sviju priznata vlada, Kina postoji kao vlasnik te Železnice. Budući da se 1923 godine Sovjetska Vlada konačno utvrdila na Dalekom Istoku, ona je stupila u pregovore sa Kineskom Vladom, i ti su pregovori najzad završeni 24, maja 1924, Pe-

27