Nova Evropa

„Какво гледање у даљину! Какво филистарство, да се срећа однеђава сажењима (сажењ == 2'16 M) и пудовима (пуд = 16 кгј2 Хватај, лови је, док лети; а затим, после два-три гутљаја, бежи даље да ти не би постала одвратна, па тражи другу! Немој да киснеш на једном месту, као пуж, и немој да висиш о једној грани! Остајте у загрљају, док вам се грли, а онда се разилазите!..." А на неколико десетина страница пре тога, он још јасније изражава свој поглед на љубав и брак, у разговору са Вером: „Код вас рефлексије побеђују природу и страст. Ви сте госпођица, и хоћете да се удате! То није љубав! То је досада! Мени треба љубави (под љубављу Марк разумева физичко уживање), среће!.

Да се не би рекло да говорим на своју руку, ја ћу за аналогију навести одломак из дела најистакнутијег теоретичара другог правца љубави, свима познате Александре Колонтај. У својој причи »Љубав трију поколења«, Колонтај нам даје баш опет једног таквог Марка Волохова, само модерног и у сукњи; али за нас долазе у обзир идеје, а не одело. Навешћемо, дакле, класични, можемо рећи, разговор између мајке и ћерке на тему о сполним односима:

„Зашто си ступила с њим у интимне везе2 Зар су у теби толико јаке биле физичке пожуде7 Та ти си још тако млада! То није нормално.,." = „Како да ти кажем, мајко; праве физичке пожуде, како је ти очигтледно разумеш, код мене управо није било, — али они" (подвуцимо ово они, не он) „су се ми допадали, и ја сам осећала да се њима допадам,., Све је то толико једноставно, А онда, то никога ни на што не обавезује. Ја не разумем, мајко, да те то толико узрујава. Кад бих се ја сама продавала; или кад би они мене силовали, — то би већ била. друга ствар. Али ја сам на ово ишла драговољно и са радошћу. Док се ми себи узајамно допадамо, дотле смо скупа; кад то прође, ми ћемо се растати, Изгубити неће нико. Можда ћу једино, ради побачаја, бити приморана да за две или три недеље напустим посао. То је доиста непријатно. Али томе сам ја сама крива, Други пут бићу опрезнија."

Дакле, за потпуно блаженство, треба само свратити благовремено у апотеку. Ипак, мора се признати да су цивилизација и напредак велике ствари: какав је сјајан аргуменат фалио Марку Волохову!...

Горњим речима из приповетке Госпође Колонтај хтела бих да додам само две напомене, да бих показала, колико су еластични појмови изложени у њој. Пре свега, једна напомена о љубави за новац, или о проституцији. Године 1920, или 1921, не сећам се више тачно када, срела сам човека који је тада дошао био из Русије. У разговору о облицима совјетског друштвеног живота, ми смо дошли до јавних кућа и проститутака: »Све су јавне куће затворене, а проститутака