Nova Evropa

нема«! — рекао је. »Зар их збиља нема» Зар доинста нико и нигде не продаје своје телог У Русији влада глад, свет је гб и бос, а жене се уздржавају од саблазниг« — »О, ја не говорим о томе: за хлеб и одело, половина се жена тамо продају, али то није проституција!...« — Ја не знам додуше како се сад та појава зове, на совјетском језику; али што се мене тиче, мени се чини свеједно за што се жена продаје. Осим тога, треба узети у обзир, да су оних година хлеб и одело били много скупљи од папирног новца. Било би занимљиво знати, да ли исто тако гледа на продају свога тела и јунакиња Колонтајеве приповетке» Питање о продаји ни о новцу, као што видимо, веома је еластично, с обзиром на личне погодности и на моментано расположење; а већ је одавна један од јунака Гогољевих тврдио, да он не узима мита, него прима захвалност у керовима.

Затим, о силовању. Маколико то било чудновато, али се чини да ће чак и један толико јасан појам моћи да се, с помоћу разних теорија, побрка, па неће више бити могућно разазнати шта је насиље а шта није. Пре кратког времена могло се у »Известијама« читати извештај са једне дискусије о омладини, у којој је као референт говорио психопатолог Залкинд. Међу манама савремене омладине, он наводи следеће: »Има једна нарочито наказна појава, која се може назвати комунистичком заљубљеношћу. Она је нарочито запажена код студента Пољопривредног Факултета Ћукова, који је убио једну другарицу зато што је она одбила његове сполне прохтеве: он није веровао, није могао замислити, како ова комсомолка може да га не воли, њега члана Странке, човека пролетерског порекла, стасита, и чак аутора стихова у духу Јесењина! Она је терала шалу. У том смислу он је дао објашњење експертима.« Ми се потпуно слажемо са Залкиндом, да је овај факат наказан, чак више, да је то управо страхота; али треба да будемо правични, студент Ћуков ипак заслужује да се му признаду олакшавајуће околности, та њега су толико година учили како свесна комсомолка не треба да се одупире физичком захтеву здравог комсомолца и члана Странке, да то не води никаквим обавезама, да ће децу васпитавати држава, да је стална породица застарела предрасуда буржујског друштва! Истина, о убиству се није говорило, и нису се саветовале такве драстичне мере; али до пре кратког времена нису забрањивали силовање, или жењење на два дана. Још пре неколико месеца се на суду претресала афера војног команданта Глуша, који је, ступивши у везу са девојком, заразио је тешком болешћу, па желећи да је се реши, прво ју стрпао у лудницу, а затим јој понудио револвер да би се убила, пошто је сазнала о његовим многобројним љубавним прева-

38