Nova Evropa

рама, од којих је списак тобож случајно оставио на њену столу! Зар то није насиље, само мало културније, префињеније» Најпикантније у целој тој ствари јесте чланак који је Глуш, баш за време ових својих лупештина, написао и штампао: чланак је посвећен приповеци Гумиљевског »Псећи сокак«. Желео је рехабилитовати омладину и њене љубавне односе, тобож сувише грубо и материјалистички приказане у том роману: »То није тачној« — грми у чланку Глуш, »и још једном, то није тачно! И за студентску омладину још није престао да цвета јоргован, и није заћутао славуј, и не клони се ње крилати амор!«...

Ето, то су чињенице, по којима можемо судити љубавне односе совјетске омладине. Међутим теоретичари, опазивши до чега су довеле њихове теорије, почели су да речима жигошу све те срамотне радње и злочине, које су сами изазвали својом проповеди. Ако се не варам, исти Залкинд, који сад толико кука над нећудоредном омладином, друкчије се изражавао у својих »Дванаест заповеди комунистичке љубави«; ево, ради примера, једне од њих: »Сполни нагон према сталешки супротном, морално непријатељском, нечасном објекту, исто је тако абнормалан као сполни нагон према крокодилу или орангутану«... Дакле, партијски присташе могу да се узимају и без њихова пристанка, али према особама ван Странке треба се држати као према крокодилима! Ако бисеишло за другим прописом исто као за овим првим, многе би се девојке — из самоодбране — уписале у крокодиле; али се нажалост овај део теорије испушта из вида, јер није баш најзгоднији.

· Читаоци су поуздано запазили, да смо досад примењивали реч »љубав« у веома условном значењу; т. ј. дао правој љубави, у ствари, није ни било говора. — »Код нас нема љубави«, пише својој другарици јунакиња једне приче Пантелејмона Романова, »код нас постоје само сполни односи... Девојке лако ступају у везе са нашим друговима мушкарцима, на недељу дана, на месец дана, или случајно и на једну ноћ. И на све који у љубави траже нешто више него физијологију, гледају као на убоге или умно заостале субјекте.« Ове речи нису тек измишљене од »попутчика« (књижевника-пратилаца, т. ј. таких који нису страначки опредељени, али који симпатишу са совјетским уређењем, те који би можда да баце сенку на »комсомол« и на комунистичке студенте); да је уистину тако, види се из једне анкете, проведене међу слушаоцима једне техничке школе: питали су студенте, да ли они налазе да је потребна и нека идејна веза, ако постоји сполна веза са женомг 20% одговорили су да »идеологија не шкоди, али се може и без ње«;