Nova Evropa

а 36% били су искренији, па су одговорили и од своје стране питањем: »Греба ли нам идеологија, кад имамо сполну везу са женом»« Појединачни одговори били су још много драстичнији, али њих не треба узимати у обзир, јер напокон потпуно је доста да су 56% тако одговорили да смо се могли уверити како главна маса студената једноставно нема потребе за љубављу. То је, разуме се, врло јак знак потпуне некултурности; а поред тога је и сведочанство, да су стари закржљали погледи остали не преброђени од стране омладине него су напротив ухватили у њој дубоког корена. На ово нарочито обраћа пажњу Госпођа Смидовић, у једном чланку објављеном у »Известијама« (9. П. 1928): »7У међусобним односима, у средини наше омладине, мало има црта новог човека, мало има принципа колективности. Фали другарски осетљиво и пажљиво расположење према ближњем. Међутим, индивидуализма има много више него што треба. Ове црте нарочито се опажају у широким круговима мушке омладине у односу према жени, која се од већине сматра као биће нижег реда, способно поглавито за домаће потребе. Правих другарских и пријатељских односа према жени готово да и нема, штавише такви се односи сматрају чак као нешто за осуду.« Каква ту дакле може бити љубав према жени, када на њу гледају као на лимун који се може бацити одмах после употребе.

Пуно интересантне грађе о овом питању налазимо у књизи »Живот комсомола«, која је изашла године 1926, у Петрограду. Занимљива су несамо мишљења и погледи комсомолаца и студената радничких факултета, него и они коментари које им дају образовани људи старији од њих. ЛПричајући о једном предавању, неки Стратоницки каже, да »многи мушкарци питају цедуљицама, које упућују предавачу, да ли постоји љубав; и шта је љубав, да ли треба она да има места у нашим редовима»« Затим настаје објашњење, толико неочекивано и невероватно, да нам се чини управо грех ако би оно остало непознато читаоцу који не зна руски. Ево шта сазнајемо од Стратоницког: »Код сваког човека, у извесним годинама, појављује се сполни нагон према особи другог спола, који је изазван физијолошким развитком човека, нарочито стањем жљезда унутрашње секреције. Такав се сполни нагон обично зове „љубављу. Али љубав као некакво нарочито осећање, или неки особити дивни доживљај, разуме се да не постоји, или постоји можда у машти застарелих девојака и најивних институтки«... Иначе, на оваква питања одговарају и проповедима налик на ону коју смо навели у почетку, у којој се тврди да једна те иста појава може да буде и морална и неморална, према условима у којима се она дешава. Даље причају