Nova Evropa

nezaposlenih dolaze intelektualci i radnici raznih industrija). Iz toga se vidi, da besposlica uglavnom proističe ne usled navale seoskih elemenata u varoš već iz drugih, važnijih, unutrašnjih razloga. Glavni uzrok leži u neslaganju izmedju ponude i potražnje kvalifikovanog rada i u stalnosti besposlice pojedinih grupa radnika, dok se kod drugih grupa opaža manjak radničkih спаба. Izvor ovog razilaženja izmedju ponude i potražnje rada nastaje usled neorganizovanosti aparata za rasporedjivanje radnika, te usled metačnog vodjenja kompleksnih radničkih spiskova po pojedmim preduzećima, a takodje i usled uvodjenja sistema najma za privremene radove, Ovim razlozima, uglavnom, moguće je objasniti porast broja nezaposlenih fabričkih radnika, dok u isto vreme vlada velika potražnja za ovakim radničkim snagama.

Kako se vidi, besposlica u SSSR vezana je za ceo niz unutrašnjih uzroka, koji će — sudeći po svima izgledima trajati još dosta dugo. Smanjivanje besposlice u SSSR, u skoro vreme, ne može se očekivali ni usled toga što takozvana »potencijalna« besposlica {seoska) još nije uklonjena, niti je tačno proučena, To je u Sovjetskoj Rusiji Jedna čudna pojava: zemlja radnika i seljaka, država rada, ne može da organizuje nesamo rad već ni radničku snagu!

Potpomaganje mezaposlenih u Sovjetskoj Rusiji vrši se na dva načina: pomaganjem u traženju rada, i novčanom Dpomoću, Za prošlu (1928/29) godinu novčano je pomognuto 875.000 radnik4, u sumi od 39,626.000 rubalja, Pored toga, izvršeno je opštinskih radova za sumu od 12,100.000 rubalja, i na tim Je radovima bilo zaposleno 233,800 radnmika, Prema tome, pomoć je, ovakim privremenim zaposlenjem {dradjamski radovi), pala samo ma 1{|10 od celokupnog broja besposlenih, Što se tiče novčane pomoći, ona je davana samo višim kategorijama kvalifikovanih radnikA4, u odnosu na njihovu mesečnu zaradu,

Ing, agr, S. Vereščah.

Umetnički pregled. Uspeh Jugoslovenske Umetničke Izložbe u Londonu,

Pre mesec dana (9, juna) zatvorena je Izložba Savremene Jugoslovenske Umetnosti u Londonu, o čijem smo otvaranju izvestili naše čitaoce [vidi beleške u »Novoj Evropi« od 11. decembra 1929 i od 16, marta 1930). Veći deo umetničkih radova s ove Izložbe ostaće zasad u Velikoj Britaniji, jer će se — Jedno za drufđim — prirediti još nekoliko izložaba po većim britanskim gradovima, od kojih je jedna već otvorena 24. pr, m. u

49