Nova Evropa

ше моћи дозволити, да једна група људи — која у својим рукама и нема већину акција — по свом слободном нахођењу, и према својим властитим интересима, господари установом која ужива толике привилегије, те чији би рад имао бити од пресудног значаја за нашу привреду.

Водећи рачуна о тој чињеници, покушаћемо да још једном критички прикажемо деловање Народне Банке, у првом реду њену кредитну политику, за ових последњих година, и да изнесемо предлоге како да се тај рад подеси.

Поделакредитаугодинама 1922—99.

Народна Банка завела је систем контингентирања кредита: појединцима унапред одреди висину кредита, и они га онда искоришћују давањем меница у есконт. Притом је примарно, да појединац (приватник или фирма) ужива кредит, а прилично је свеједно какове менице он подноси на есконт. Будући да одобрени кредити нису у свако доба у целини искоришћени, то се има водити рачуна о одобреним и искоришћеним кредитима. Ево како је ту

стајала ствар. — Одобрених кредита, за есконт меница, имала је Народна Банка, концем године:

1922: Дин 1.885,848.000

1923: » = 1.817,626.000

1924: » = 1.108,197.000

1925: » 1.323,365.000

1926: » 1.401,633.000

1927: » 1.508,274.000

1928: » 1.483,467.000

1929: » = 1.585,419.000

Према томе, износ одобрених кредита био је највећи године 1922; онда је, под Министром Финансија Дром. Стојадиновићем, инаугурисана политика дефлације, која је имала за последицу, да су до конца 1924 кредити редуцирани на једну-милијарду -103- милијона, илити за 782 милијона динара, а данас су за 300 милијона динара мањи него што су били године 1922. Од ових одобрених кредита отпадало је (у милијонима динара) на поједине покрајине:

1992: 1923: 19924: 1925: 1926: 1927: 1928: 1929:

Србија: ZAVI 591 БИ 2658 0.94 лом IZ 199 Босна: 120 80 GG JOU J94 120 113 89 Хрватска: 579 424 319 341 386 343 343 4085 Војводина: 136 85 75 84 90 99 95 116 Словенија: 967" 196: 117. 1267 154. 171. 169 192 Далмација: · 835 21 14 19 23 39 45 46

96