Nova Evropa

представљају више од 40% становништва! Осим тога, Србија је концем 1929 есконтирала меница за 7983 милијона динара, нако одобрени јој кредити износе само 738 милијона. Исто, године 1928, есконтирано је меница за 855 милијона, а одобрени кредити износе само 717 милијона, — есконтирано је дакле за 138 милијона динара више него што износе одобрени кредити. У Хрватској, напротив, код одобрених кредита, концем 1929, од 403 милијона динара искоришћено је само 158 милијона, илити готово 250 милијона динара мање. Откуда оваразлика» — У првом реду отуда, што у Србији искоришћују стално сав одобрени кредит, и преко тога, док се у пречанским крајевима, поименце у Хрватској, | тај кредит искоришћује само деломично. Затим, прекорачење есконта преко одобрених кредита у Србији има се приписати такозваним »извозничким« кредитима, т. |. они се подељују претежно београдским извозничарима, па како је појам »извозник« растегљив, то су и те кредите добијали многи који с извозом немају ништа заједничко. Било би потребно да Народна Банка објави територијалну поделу оваких »извозничких« кредита, — онда би се видело јасније, како се фаворизује један крај, управо једна чаршија, на штету читаве остале државе.

У пречанским крајевима, кредите Народне Банке ужнвају у првом реду новчани заводи, који те кредите, нако износе тек 6%, не могу искоришћавати, јер им они служе само као резерва ликвидитета; тојест, тек у случају напетости новчаног тржишта они искоришћују кредите код Народне Банке. Напротив, у Србији кредите уживају у првом реду приватници; а овима конвенира да свој кредит потпуно исцрпу, кад га добијају уз 6% камата. Има случајева, да појединци искоришћују свој кредит и онда кад га сами не требају; добијајући га уз 6%, могли су га даље давати уз двоструки и троструки каматњак!

Новчани заводи у пречанским крајевима могли би се;у већој мери, послужити кредитима Народне Банке, кад би она — мимо одобреног кредита — редисконтовала све менице за које се може казати да су добре. Овако, новчани заводи не могу се користити овим кредитима, осим у моментима велике напетости новчаног тржишта; па тако водећи новчани заводи у Загребу, за последњих месеца, нису уопште употребили свој кредит код Народне Банке. Радије су плаћали на улошке и по 7.5% камата него да искористе 6% кредите Народне Банке!

Народна Банка је, при подели есконтних кредита, фаворизовала Србију, односно београдску чаршију. Али је она, при подели ломбардних кредита, једино о овој водила рачуна: од 230 милијона динара ломбардног кредита отпада