Nova Evropa

нара више него што је поделила Народна Банка Краљевине Србије. Напротив, Аустроугарска Банка, која нам није била баш склона, пласирала је године 1913, преко својих филијала на територију који су ушли у саставни део наше 1 на есконту и ломбарду, ове износе (у златним крунама): | ·

Хрватска-Славонија: - 51,081.000 Војводина: 38,115.000 Босна и Херцеговина: 17,628.000 · Словенија: 5,868.000 Далмација: | 3,678.000 -

укупно зл. круна 115,820.000

Тај износ, претворен у динаре (у релацији 1 : 11), даје нам једну-милијарду-274-милијона динара. Следећа табела показује колико су поједини крајеви из прека имали кредита код Аустроугарске Банке (претворено у данашње динаре, у релацији 1:11), а колико су имали концем 1929 код наше Народне Банке (у милијонима динара): -

Покрајина: Кредити код Кредити код _ Разлика: А.-у. Банке: наше Н. Б:: Хрватска-Славонија: 561 168 мање 393 Војводина: 419 120 “| 299 Босна и Херцеговина: 194 58 11196 Словенија: 59 126 више 67 Далмација: 40 43 io 8

Док је дакле Србији Народна Банка Краљевине Југославије поделила 588 милијона више кредита него некадашња Народна Банка Краљевине Србије у Хрватској-Славонији је Народна Банка Краљевине Југославије поделила за 393 милијонадинарамање кредита неготуђинска Аустроугарска Банка. Војводина је имала, од Аустроугарске Банке, кредита за равно 309 милијона динара више него од наше Народне Банке. ИМ сама Босна, која је под бившом Монархијом толико страдавала, добијала је од Аустроугарске Банке три пута више кредита него што јој га даје наша Народна Банка! Сами ови подаци о подели кредита Народне Банке пре и после Рата највећа је осуда досадашњег њена рада у погледу кредитне политике.

Теза, да је Србија много страдала ратом, те да ради тога мора добити и више кредита од Народне Банке, вредела

102