Nova Evropa

su svi podjednako osećali, Ti zahtevi i te potrebe nazivali su »slobodama«: sloboda lična, sloboda savesti, зјођода боуога, sloboda sastajanja, i sloboda udruživanja, A radikalni deo naroda tražio je, isto tako, još jednu »slobodu«, koju su godine 1917 svi prihvatili, — ustavotvornu skupštinu, koja bi donela zaključak o obliku vladavine u Rusiji, Ovaj poslednji zahtev osnivao se je na čuvenoj »četvero-repoj formuli«, koju je takodjer prihvatilo bilo ogromnom većinom javno mnjenje zemlje: opšte, jednako, tajno, i neposredno pravo Slasa, bez obzira na poreklo, na imanje, ma poziv, na Veru, 1 па spol, Eto, to Je tražila gotovo cela Rusija godine 1904.

A to što je Rusija tražila godine 1904, to je bilo naprosto ono što je jedna deneracija pre toga učinila opštim posedom svih nas u Engleskoj, Ta su načela kod nas prestala biti preimućstvom pojedinih stranaka, pa su postala nešto opšte i od svih prihvaćeno, nešto kao plavo nebo nad svima nama. Zato su, pouzdano, britanske simpatije, tako згдаспе 1 obilne, slate vodjama za slobodu u Rusiju,

To, uostalom, nije bilo pitanje formula, već praktičnog ži“офа, Naprimer, objavljivanje narodnih fimansija, i javna diskusija o njima, nije formula već jedini uspešan način za sprečavanje i zastranjivanja i korupcije. Isto tako sloboda osobna, nije formula: ona jedina razlikuje čoveka od roba. 1 ta su načela prešla polako ali pouzdano u čitav privredni život Rusije onoga perijoda, Ne može biti sumnje, ni za onoga koji jedva poznaje predmet, da su godine koje stu sledovale — one u vezi s povešću Dume — bile daleko i kudikamo najberićetnije koje je ikada Rusija doživela: kada je, uz bar delomične darancije, тобао че, 1 doista ušao, u Rusiju, s mnogo poverenja, strani kapital, toliko potreban razvitku ruske privrede, te kada se privredna samostalnost i inicijativa počeli širiti i razvijati u sve većoj merl,

Ovaj perijod u Rusiji, kao i uopšte cvetno doba evropskog blagostanja, prekinuo je iznenada Svetski Rat, koji Je -— ma šta se o njemu dobra reklo kao o školi samopožrtvovanja i samozataje — bio jedna strašna zaraza, zaraza koja je pokolebala i podgrizla svaku ustanovu i svaku vlast onoga doba, te koja je postala kobna za prenapete socijalne ı političke ordanizme mesamo u Rusiji, već i u Austriji, pa čak i u Nemačkoj. U ratnim prilikama došla je na svet boliševička vlast. Najveća zasluga Ljenjina kao državnika u tome je, da je on predvideo mogućnost ovakog svetskogš prevrata, pa se koristio njime, 1 datome času, i sa sjajnom hrabrošću i okretnošću zamenio novim despotizmom jedan koji je već bio zastareo i iznuren. Kao što je rekao pre kratkog vremena Kerjenski: autokracija je pukla sama od sebe; i to baš u času kada je trebalo što bolje koncemtrisati sav autoritet, — u času kada smo svi mi

68