Nova Evropa

контингентирања морала у знатној мери да повиси есконт= ни каматњак, да би тиме сузбила превелику потражњу кредита; и догод држава не регулише свој дуг код Народне Банке (у: износу од четири милијарде динара), биће овој немогуће да нашој привреди стави на располагање веће кредите, и биће јој тешко да напусти политику контингентирања. Јер кад би се искористили већ одобрени кредити, металом непокривени оптицај новчаница износио би пар стотина милијона динара. А то Народна Банка по својим статутима не би смела дозволити. Међутим, ствар није тако трагична.

Народна Банка рачуна у своје метално покриће злато. са 97 милијона, а сребро са 17.5 милијона динара. Ако метал- · ној подлози дадемо њену данашњу стварну вредност, онда 97 милијона златних и 17.5 милијона сребрних динара износе око једну-милијарду-100-милијона динара. Поред тога, резерва девиза (концем маја т. г.) представљала је протувредност од једне-милијарде-800-милијона динара. Према томе, метална подлога Народне Банке не износи 366 милијона, него стварно две-милијарде-900-милијона, па би Народна Банка могла пустити у оптицај новчаница, преко државног дуга, не за једну-милијарду-98-милијона динара, него за осам-милијарда-700-милијона динара. Дакле, већ самим тим да своју металну подлогу искаже у својој правој вредности, Народна Банка би могла да има слободан контингенат од готово девет милијарда динара.

По новом закону, сав оптицај новчаница Народне Банке, без обзира да ли је настао задужењем државе или не, има бити покривен металом, и то у релацији !:3. Водећи о томе рачуна код садашњег металног покрића, Народна Банка би могла да пусти у оптицај осам милијарда-700-милијона новчаница, док их сада има у оптицају пет-милијарда200-милијона. Према томе, неискоришћени оптицај износио би око 2.5 милијарде динара; а редукцијом једног дела државног дуга, неискоришћени новчани контингент постао би још и већи. Стога, већ и садашње стање металне резерве Народне Банке омогућује јој, и без провођења валутне реформе, да много веће кредите стави на расположење нашој привреди него што то она данас чини. Утолико би лакше, напуштањем политике контингентирања, могла прећи на политику покретне каматне стопе; бар у њеним првим и одлучним етапама. |

Међутим, Народна Банка је уско повезала питање регулације државног ратног дуга са законском стабилизацијом динара, па преко ове и са инаугурисањем политике покретне каматне стопе и са напуштањем политике контингентирања кредита. У ствари, решавање питања дуга државе према Народној Банци не представља таку велику запреку како би

110