Nova Evropa

Јер, која је управо улога Народне Банке у нашој привреди» — Пре свега, Народна Банка морала би имати доминантан утицај на развитак целокупног нашег новчаног тржишта. Чак би могла бити и нека врста диктатора. Наравно, просвећеног диктатора, који води рачуна о развитку нашег и иностраног новчаног тржишта. Али би њена снага свакако морала бити тако очигледна да би за њеним снижењем каматне стопе имало следити аутоматски и снижење каматњака свих новчаних установа у земљи. Тек кад TO постигне, моћи ће Народна Банка казати да је удовољила својој задаћи. Она мора бити регулатором нашег новчаног тржишта. Није њена задаћа, и ради тога она нема приви-“ легиј издавања нота, да би једна уска група уживала њене јефтине кредите; њена је задаћа, да читава наша привреда, ако. не баш изравно а оно њеном интервенцијом на новчаном тржишту, дође до што јефтинијих кредита. Далеко је боље да читава привреда оперише каматњаком од 8 паги 9%, него да једна привилегована група има кредите по 5.5%, а сви остали да плаћају 12, 14, па и више %!

Народна Банка може бити регулатором новчаног тржишта једино ако напусти политику контингентирања, па заведе политику покретне каматне стопе. За прво време, можда би њен каматњак и био нешто већи него што је данашњи. Али би одговарао нашим стварним приликама, и био би исти за све. Не може Народна Банка допустити себи луксуз да држи есконтни каматњак на 6% у време кад је чак и ВапЕк о: Епбјапа оперисала са 7%! С јесени прошле године, исто тако, кад је новчано тржиште било критично у читавом свету, ми смо имали нижи службени каматњак него већина држава са јако развијеном капиталистичком привредом! Тиме смо само показивали читавоме свету како смо привредно и културно неозбиљни, и како немамо још никакова контакта са реалним животом. Каматњак Народне Банке од којих 7 до 8% за есконтне кредите био би данас отприлике онај који одговара нашим приликама, и о којему би и сви новчани заводи, код зарачунавања камата својим комитентима, морали водити рачуна. Они би тада могли да пласирају знатно веће кредите него досада, кад стотине милијона динара морају да држе неискоришћене. А појачана понуда кредита створила би такову ситуацију на новчаном тржишту, да би касније Народна Банка могла приступити снижењу свог каматњака, и то снижење осетила би онда читава наша привреда а не тек један уски круг привилегованих.

Код Народне Банке потребне су измене хитно. Њена досадашња подела кредита фаворизовањем само једног храја постала је политичким питањем. Данашњим на-

116