Nova Evropa

шим политичким приликама крива је у знатној мери и политика Народне Банке. Дефинитивним уређењем наших прилика у правцу изједначавања треба подвргнути и кредите Народне Банке. Нема идејне једнакости без материјалне једнакости.

Да дође до битних измена у кредитној политици Народне Банке, потребно је — пре свега — да се проведу радикалне измене у њену Управном Одбору. Не може за избор у Управни Одбор да одлучује једино чињеница, колико ко има акција, или из којег је ко краја. Мора се наћи начина, да у Управни Одбор уђу људи који нешто значе у нашем привредном животу, и који су уједно на таковој моралној висини, да су кадри водити прво рачуна о општим интересима, а тек онда о интересима својим и својих ближих. Поједини крајеви државе морају пропорцијонално, по својој привредној снази, бити заступљени, без икакова обзира колико тај крајимадеоница. Онда се неће догодити, да Војводина има само једног члана а Србија са Београдом 16 или чак 18. Свака разлика између Управног и Главног Управног Одбора имала би се укинути. Поглавито у погледу права на деобу кредита. Код великих филијала, у погледу поделе кредита, морали би одлучивати чланови Управног Одбора из оних бановина, а не чланови из Београда, који немају ни појма о привредним приликама у западним деловима државе. По узору бивше Аустроугарске Банке, требало би провести децентрализацију деобе кредита. У сваком случају, загребачкој филијали, као филијали нашег највећег привредног средишта, морала би се дати автономија, да више не буде потребно за сваку па и најмању ствар тражити одобрење главне дирекције. Сама раздеоба кредита имала би бити интерна ствар саме филијале; централа има само одредити главне принципе, а извођење истих препустити филијали. Политику контингентирања код есконта и ломбарда имало би се што пре напустити; и то још пре извођења законске стабилизације ди нара. У том случају отпала би тужба, да се један крај фаворизује. а други занемарује. Когод има добрих меница може их есконтирати. А добре менице стоје у релацији са привредном структуром дотичног краја. Валоризација металне подлоге омогућује већ сада политику покретне каматне стопе и ликвидације контингентирања. Уколико се засада ипак не би, из било којег разлога, напуштала политика контингентирања, раздеобу контингентираних кредита требало би провести тако да престану тужбе да се Београду даје половина кредита а половина читавој осталој држави (инклузивно и Србији). Речју, кредитну политику Народне

117