Nova Evropa

тив британске владавине у Индији, тера на екстремне мере, које се у њеним очима јављају као мере опрезности, али које могу у ствари изазвати баш онај сукоб који би требало да спрече« (депеша Неселрода од 20. Х. 1838). -

Око године 1920—21 створена је у погледу руско-индијског питања потпуно нова ситуација. Све се је заоштрило. Значај Индије, у целокупном систему Британског Царства, неизмерно је био порастао. Прво, због све веће економске кризе у самом Уједињеном Краљевству. Друго, важност богате у људским и материјалним резервама војне базе, у близини најугроженијег дела Царевине, и то Аустралије, и највероватније позорнице будућег сукоба — тихоокеанског. Поред тога, буђење Азије развило се било до потпуности. Међу првима се је уметнута држава, Афганистан, након трећег рата, ослободила енглеске зависности; а и у самој Индији знатно је ојачао нацијонални покрет.

У Русији су, у то доба, на владу дошли комунисти. Они су одлучили, одмах после пораза пред Варшавом, да униште европски капитализам онемогућивши га на азијским тржиштима. С овим у вези, између осталог, појачана је индустријализација Совјетског Савеза, »да би он могао заменити европску индустрију у снабдевању Азије продуктима индустријске производње, док се тамо не створи властита индустрија«, како каже један бољшевички стручњак (ПавловићВелтман, у чланку »Питања нацијоналне и колонијалне политике«). За Царску Владу, пут у Индију био је средство за економско развиће Русије; за Совјете, економско развиће Русије донекле је средство да Велика Британија буде истиснута из Индије. Зато што је Индија, више него друге пијаце, потребна Енглеској, а Енглеска је, у већој мери него друге земље, ослонац капитализму. Поред овог значаја Индије у плану Светске Револуције, она сада игра нарочиту улогу и у локалном проблему сигурности Совјетске Уније. При решавању овог проблема, руководиоци совјетске спољне политике и московски ђенералштаб постављени су у положај различит од оног других држава и старе Русије: пут савеза, или пут гарантија, за њих не постоји; Совјетска Унија не може да ступа у савез било с ким, — њену сигурност неће нико да гарантује. Преостаје метод слабљења оних могућих противника који су близу, с помоћу подржавања социјалних и нацијоналних опречности. Ову улогу врше комунистичке странке целог света: то је циљ пољско-литванске политике Совјета; тај циљ има пред очима, као допунски стимул, политика Совјета и у Индији. Тим пре што је, y совјетској концепцији међународне ситуације, Велика

163